Pozorište „Boško Buha“ proslavilo 70 godina u 70 minuta

Na sceni su bili aktuelni upravnik pozorišta „Boško Buha“ Igor Bojović, bivši upravnik Ljubivoje Ršumović, glumac pozorišta i nekada upravnik Nenad Nenadović, reditelj pozorišta i umetnički savetnik Milan Karadžić, kao i priređivači monografije, dramaturškinje Milena Depolo i Ana Janković.

Voditelji programa, glumci pozorišta Borka Tomović i Aleksandar Radojičić, vodili su okupljene kroz istorijat ovog specifičnog teatra za decu, koji već dugo neguje ne samo repertoar poznatih bajki za najmlađe, već i Večernju scenu koja se obraća tinejdžerima i stavlja fokus na razne osvešćene teme, ali i komedije u savremenom čitanju.

Program je bio posvećen 70. godišnjici „Boška Buhe“ u 70 minuta detaljnog analiziranja svih razvojnih segmenata umetničke institucije.

Evo kako je sve počelo, pre ravno sedam decenija

Godina je 1904. i jedan čovek osniva prvo srpsko dečje pozorište, koje se tada zvalo „Malo pozorište“, a ta osoba je niko drugi do jedan od najvećih komediografa – Branislav Nušić, navodi se u priči razvojnog puta teatra.

Nušić je u to vreme pisao komade za decu, nosio rekvizite, pripremao predstave, jednostavno je disao i živeo teatar u nastajanju.

Ipak, to pozorište je potrajalo samo do 1907. godine, ali je najvažnije u tom periodu bilo što se ćerka velikog dramskog pisca zarazila daskama koje život znače, i tako opčinjena je jednog antologijskog dana, 13. oktobra 1950. godine, osnovala upravo pozorište „Boško Buha“.

Margita Predić Nušić je tog dana zapravo dobila saglasnost za pokretanje novog pozorišta za decu, nakon što je vodila Povlašćeno pozorište za decu i omladinu „Roda“.

Presek mnogih uspeha i veoma teških perioda analiziran je u monografiji koja je okupila na jednom mestu mnoge stvaraoce predstava za decu i omladinu.

Značajan pomak u razvoju ustanove „Boško Buha“ dešava se 1986. godine kada na mesto upravnika dolazi upravo Ršumović, jedan od najpopularnijih pesnika za decu, ali i pisac pozorišnih komada prema motivima čuvenih bajki i basni.

„Svi mi izjavljuju saučešće što dolazim kao upravnik, znači, biće problema, a ja probleme volim“, bila je prva reakcija autora za decu, koji je proveo na mestu prvog čoveka pozorišne kuće uspešna četiri mandata, odnosno 16 godina (1986-2002) i uvek je izlazio na kraj sa svim nedaćama.

Kada se poveo problem oko Večernje scene koja je nosila naziv Scena kod Konja, jer se u medijima pisalo i dugo vodila debata priliči li ovaj naziv jednoj ustanovi kulture, na to je Ršumović svojevremeno rekao da je to scena koja nije problematična, samo se bavi problemima mladih, koji u sukobu sa građanskim moralom i hipokrizijom, isteruju svoju čistu istinu na čistinu.

Nekadašnji upravnik podsetio se svog zlatnog perioda upravnikovanja u pozorištu, kao i Nenad Nenadović, koji je istakao da nije nimalo jednostavno voditi ovakvu kuću, iako su svi tada mislili da nema ništa lakše od toga biti direktor teatra za decu, kao da se tu zaposleni samo igraju.

Ršumović ističe da je to obrazovna, prosvetna ustanova od nacionalnog značaja: „Ti mališani koji dolaze, koji vide bajke na našoj sceni, biće spremni da sami prave te bajke, bilo čime da se bave“.

Nenadović je otkrio da je imao u početku želju da bude član pozorišta kakva su JDP, BDP, Atelje 212, a onda se u potpunosti pronašao u komadima za decu.

Tamo gde se rade predstave samo za decu 

Reditelj Milan Karadžić izrazio je ogromno zadovoljstvo i sreću što se nalazi u timu ovog teatra već 32 godine, kada je došao na poziv Ršumovića, da bude stalni reditelj „Buhe“.

Kako i sam kaže, iako je režirao svuda po Srbiji, u gotovo svim pozorištima, ostao je veran ovom teatru, za koji podvlači da je u njemu najlepše raditi, zbog ansambla i atmosfere koje nema nigde na svetu, a kolege su mu zamerale što ide tamo gde se „rade predstave samo za decu“.

Monografija obuhvata čitav period nastanka i nekoliko poglavlja rekonstrukcije same zgrade pozorišta, a činjenica je da i dalje „Buha“ nema svoj prostor, već godinama igra svoj repertoar na sceni Ustanove kulture „Vuk Karadžić“.

Još se ne zna kada će se pozorište konačno vratiti na svoju matičnu scenu u zgradi na Trgu Republike.

„Mi radimo u zgradi koja je stambeno-poslovni objekat u kojoj ima puno suvlasnika, raznih vlasnika stanova koji tu žive, hotel, hostel, brojne druge firme s kojima treba da izađemo na kraj rešavajući papire i stavljajući pozorište unutar te zgrade“, navodi Igor Bojović, pisac i upravnik pozorišta „Boško Buha“.  

Bilo je reči i o veoma tužnim, tragičnim, neprežaljenim momentima, kao što je iznenadna smrt 2016. godine na sceni tadašnjeg upravnika Milorada Mandića Mande, što je bio i ostao šok za sve, kada se to desilo usred komada Petar Pan, a on je ostao u kostimu Kapetana Kuke.

Značajna monografija u luksuznoj opremi i formatu predstavlja tekstove dramaturškinja Depolo i Janković, ali i osvrte pisaca i reditelja koji su stvarali u „Buhi“ mnoge antologijske predstave (režiser Karadžić, Stevan Koprivica, upravnik Bojović kao dramski autor, kompozitor Aleksandar Saša Lokner, kao i osvrti na čuvene komade Aleksandra Ace Popovića, Miodraga Stanisavljevića, Ivane Dimić, Boška Trifunovića i, naravno, Ršumovića).

U knjizi se nalaze i razgovori sa rediteljima čije se predstave igraju godinama uspešno na velikoj sceni – Tatjanom Mandić Rigonat, Jugom Radivojevićem i Darijanom Mihajlovićem.