Da li se o Vorholu može reći nešto novo

Svaka aktuelna izložba o Endi Vorholu počinje retoričkim pitanjem organizatora „Da li se o Vorholu još može reći nešto novo?“.

Ova „Blistava alternativa“ kako se zove postavka u MUMOK-u, poziva se na Vorholovu ranu fazu u kojoj se grafički dizajn i reklama prepliću sa ambicijom umetničke sublimacije. Vorhol je prvo promovisao obilje robe i tržišni kapitalizam, pre nego što ih je pretvorio u objekt svoje umetnosti. 

Mariana Dobner, kustos izložbe kaže da su dva razloga da je Vorhol potpuno zabranio izlaganje svog ranog dela.

„Prvo, to su uglavnom crteži, a crtež kao medijum mu se nije činio dovoljno atraktivan. Drugo, dobar deo tih radova ima homoseksualne konotacije, što je takođe bio problem u Njujorku pedesetih, čak i zakonski. On je igrao oprezno, a galerije komercijalno - galerije su odbijale te radove jer su im bili i opasni, i neinteresantni. Od šezdeset i druge je Vorhol kreirao mit oko sebe, koji je konsekventno sprovodio i kontrolisao. Rani eksperimenti se nisu uklapali u taj mit“, rekla je ona.

Ono što ovde ujedinjuje različite aspekte Vorholovog rada, su arhitektura i displej. Izložbeni format je sam po sebi umetnički medijum i prostorna instalacija.

Spilios Đanakopulos, dizajner izložbe je rekao da je dizajn izlobe omaž Vorholovom obožavanju velikog praznog prostora.

„Za njega je prostor bio ekvivalent za luksuz, što je ostalo relevantno do danas. Crteži su oboreni horizontalno, da bi se kreirala intimnost pogleda. Namera je bila da vizualizujemo dihotomiju između praznog i opulentnog. Igra se na osećaj percepcije, iluzije i psihologije kod posetioca, koji najpre zakorači u prazan prostor, a onda polako otkriva da je 'prazno' u stvari puno“, kaže Spilios Đanakopulos.

Verujem u prazan prostor, pisao je Vorhol. S druge strane pravim smeće koje ljudi unose u svoje sobe i tako im pomažem da upropaste prostor, koji bi trebalo da ostane prazan. 

Vorholov rani opus se otima cinizmu te izjave.

Pre svega kroz upotrebu tehnika za takozvani mermerni papir i papirnu plastiku. Mermerni papir, ebru, poznat i kao venecijalnski papir, je dekorativan, nostalgičan i setan. Kao i čitava ova izložba, u najboljem smislu.