Iračka stvarnost čudnija od fantazije u romanu Hasana Blasima „Bulbul i njegov gazda"

„Svaka knjiga, čak i kad je biografska, smatra se proizvodom mašte". Saglasio se s često ponavljanim stavom književnih kritičara Hasan Blasim pišući priču o sopstvenom životu koji je udahnuo svom junaku. I da, baš je tako, u temelju knjige je proživljena stvarnost u njegovoj rodnoj zemlji, Iraku, obavijena finim omotom mašte, duhovitosti, apsurda, nadrealnog, eksperimentalnog.

„Naši su problemi postali čudniji od svega što se u mašti može zamisliti, stvarnost čudnija od fantazije! Samo nepravda može to da učini... da u zemlji koja ima najviše nafte na svetu deca skapavaju na ulici, da živi na miru lopov, a da pošten čovek gladuje...", kaže Bulbul.

Bulbul je tvitovao i postao Bulbul

A Bulbul je našem čitaocu bliska reč. To je nadimak glavnog junaka, koji je kako sam kaže, dobio „po ptici koja najlepše cvrkuće". Ali, varate se ako mislite da ga je zaslužio darom za pevanje. Previše obično za pisca kakav je Blasim. Kad je Tviter stigao u Irak Bulbul je bio prvi koji je otvorio nalog, mnogo tvitovao i eto slavuja u nadimku. Tako je počelo. Sve što je sledilo zaslužilo je mnogo više redova, knjigu.

„Ovo što ću napisati može me koštati života iako sam izbegao iz Iraka". Ipak, jača mu je potreba da izruči to što mu je na srcu, čežnja za Irakom. Kad neko napusti svoj zavičaj, u svim arapskim zemljama kažu „pobegao sam iz svoje zemlje", samo Iračani kažu „poražen sam iz svoje zemlje." Osetio je koliko je istine u tome. Postao je izbeglica. Prošao je dug put borbe, čežnje, straha i stigao u Malme.

Bulbul je siroče iz siromašnog bagdadskog naselja. Počeo je „karijeru" kao diler tableta Artane, blage droge. Da bi ga spasio zatvora ujak ga regrutuje u šiitsku miliciju. Tu dolazi do izražaja njegovo poznavanje Interneta, ali kako? Zadužen je da upravlja imejl nalogom jednog sveštenika, a to podrazumeva, gle čuda, da odgovara njegovim obožavateljkama.

Jedna od njih, Zejneb, privremeno se udaje za sveštenika. Potom se trudi da zavede i samog Bulbula. Iako je odoleo, njegovo iskreno priznanje koštalo ga je gubitka službe, a umalo i života. Onda majstor apsurda, Blasim, vodi svog junaka kroz niz poslova, postaje voditelj radio stanice Alahovih prijatelja, pa pripadnik milicije, špijun. Stvara porodicu sa Karimom, ženom koja stalno uzdiše. Simbolično.

Na „groblju njegovih životnih gubitaka" su i spomenici istorijskim gubicima jednog naroda, jedne zemlje.

Da li je do sveta ili do Iračana?

„Od kad sam se rodio pa do dana današnjeg ratovi stalno traju, nikako ne prestaju! Rat s Iranom osam godina, non-stop glad, sankcije i poniženja. Pa građanski rat, pa Idil, pa kuda idemo posle toga?", pita se Bulbul. Njegova dilema je da li je to do sveta ili Iračana. U jedno je siguran, najopasniji virus je zloupotreba religije. A šta ga još zaokuplja u razmišljanjima?

„24 sata dnevno Iračanin psuje i Ameriku i Evropu, a sve to vreme ni o čemu drugom ne misli nego samo o evropskom fudbalu i šta Amerika radi, o vestima koje odande cure, o njihovim modelima telefona, modi i odeći, i o Netfliksovim serijama."

Čini vam se poznato?

Setite se samo kako smo mi „gutali" američke filmove dok su njihovi avioni „anđeoski milosrdno" rušili „legitimne ciljeve" u našim gradovima.

Uz Blasimovo ime stoji niz odrednica „naj", najveći živi arapski prozni pisac, jedan od najprevođenijih... ali posebno se ističe činjenica da je prvi ili među prvima napisao knjigu na narodnom jeziku. Bulbul je napisan na iračkom dijalektu. Naime, u arapskom književnom svetu moderni standardni arapski jezik, fusha, i dalje vlada knjigama fikcije. A zašto se on opredelio za narodni jezik objašnjava primerom u svom stilu:

Na fushi bi se reklo: „Dok sam konzumirao svoj jutarnji obed napolju je detoniran automobil s podmetnutim eksplozivom."

Da li izražava stvarnost? Ne. Jer u svakodnevnom govoru će se reći:

„Taman ja da doručkujem, a napolju tras, puče auto-bomba."

„U prostonarodnom govoru ima osećanja, topline i iskrenosti, osećaš da ti sve to izlazi iz duše, a uza sve je i jezgrovito i nabijeno značenjem!"

Baš kako to čini Hasan Blasim. I kada smo kod priče o jeziku, posebno važno mesto pripada prevodiocu ovog dela Srpku Leštariću koji je prevodom i priređivačkim radom i ovog puta pokazao izuzetno poznavanje i najsitnijih detalja jezika i kulture Iraka.