Upoznajte „Arčibalda Rajsa prirodnjaka“ do 9. avgusta u Prirodnjačkom muzeju

Povodom 150 godina od rođenja čuvenog švajcarskog forenzičara, univerzitetskog profesora i publiciste, u Prirodnjačkom muzeju otvorena je izložba „Arčibald Rajs prirodnjak“, koja otkriva Rajsovu strast prema prirodi. Rajs je bio kriminolog koji se istakao istraživanjem zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, kome je ostavio posmrtno zaveštanje, kultnu knjigu „Čujte Srbi, čuvajte se sebe“.

Negovati sećanje na Rudolfa Arčibalda Rajsa je važno.

„Ako je iko zaslužio da se čuva njegovo sećanje, to je onda Arčibald Rajs. On je 1914. godine došao u Srbiju na poziv srpske Vlade, gde su okupacione sile izvršile strahovite zločine i on je o tome svedočio u svetskim razmerama, u evropskim razmerama, uspevao da prenese tragediju okupacije Srbije i tragediju kroz koju je Srbija prošla tokom Prvog svetskog rata“, kaže istoričar, dr Stanislav Sretenović.

„Po završetku Velikog rata i, zamislite, nakon gledanja svih onih zločina, onih strašnih stvari, Arčibald Rajs je nalazio smirnaj i mir u prirodi. On je u svojoj kući Dobro polje živeo, imao je kućne ljubimce – na pragu beloušku, lisicu, ježa. Istovremeno, šetao je Košutnjakom, Adom Ciganlijom i sakupljao je, pre svega, ptice i leptire“, istakao je Slavko Spasić, autor izložbe.

Zahvaljujući strasti prema prirodi, Rajs je doprineo formiranju vrednih zbirki Prirodnjačkog muzeja. Međutim, one danas predstavljaju i istorijsku vrednost, jer su nastale rukom ovog izuzetnog čoveka.

„Ne samo da je lovio, posmatrao nego je i lično, ipak je bio forenzičar i vešt u rukama, ovo je njegova lična zaostavština, on je to preparirao i poklanjao Prirodnjačkom muzeju države Srbije“, navodi Spasić.

U svom oduševljenju, pre svega, prema srpskom vojniku, kojeg je hteo da stavi u centar proslave desetogodišnjice probijanja Solunskog fronta, stekao je neprijatelje među srpskim političarima koji su ga smatrali nekom vrstom konkurencije.

„Vidimo jednog čoveka, jednog iskrenog prijatelja Srba koji je u vrtlogu međunarodne politike i želje nove države da se predstavi na međunarodnom planu ostao po strani“, objašnjava dr Stanislav Sretenović.

„Tako da je mene privukla Rajsu ta kontradikcija. Pobogu, ništa nije normalno kod ovog čoveka – toplo srce, hladne oči. Ono što je on pričao u knjizi Čujte Srbi, to je isto ono maltene što je pisao i Feliks Kanic o Srbima – ljudima koji su s jedne strane okrenuti Evropi, a sa druge strane ih to tursko vuče u provaliju i Rajs kada lamentuje nad Srbima i kaže: 'Korupcija, taj nemar, to ste sve od Turaka nasledili, kad ćete od toga da se oslobodite?'“, priča Nenad Novak Stefanović.

„Duh Arčibalda Rajsa bio je prisutan u policiji Kraljevine Jugoslavije“

Književnik Nenad Novak Stefanović je pisao o Rajsovoj kući, ali on je i njegov književni junak, pa i u romanu na kome upravo radi.

„Ja ga vraćam ponovo u krimi-priču sa mojim islednikom Krstom Pavlovićem, koji je bio njegov učenik, ali ga stavljam u širi kontekst. On je već mrtav kada Krsta Pavlović priča o njemu, ali on je stalno prisutan jer njegov duh u policiji Kraljevine Jugoslavije je bio neprestano prisutan. Ta policija je htela da se razvija, htela je da dobije neke obrise koji su iznad batinaških, htela je da bude moderna, a istovremeno bila je ona takozvana pandurska Srbija“, kaže Stefanović..

Danas, po nekoj evidenciji, postoji šest mesta sećanja na Arčibalda Rajsa. A Srbi su ispoštovali i njegov zahtev.

„Oni su mu preneli srce u spomen-kapelu na Kajmakčalanu, na mestu gde je on svedočio o srpskom povratku u svoju otadžbinu “, rekao je dr Stanislav Sretenović.

Arčibald Rajs je jedan od retkih stranaca kome smo se odužili. Izložba u Prirodnjačkom muzeju o njegovoj strasti prema prirodi može se pogledati do 9. avgusta. Planirane su i dve projekcije dokumentarnoj filma o ovom čuvenom švajcarskom forenzičaru – 19. jula i 8. avgusta.