Uspomene s putovanja, ali tuđih – „Turistička burleska“ Maje Rogan kao mapa smeha i čuda

Počinje velika julska seoba naroda u mesta uz morske, rečne i jezerske obale, u gradove i zemlje znamenitih imena, mondenskog šarma, istorijskog bogatstva... Strasni pohod na nove uspomene koje ulaze u kolone sećanja pod definisanim odrednicama: nezaboravno, lepo, zanimljivo, neponovljivo, ili bolje i da se ne ponovi. I kada uspomene neštedimice delimo po društvenim mrežama ili u bezmernom pričanju poznanicima, neke ostaju samo naše. Ili tako bar mislimo. Ali, ako putujete u upakovanim aranžmanima i koristite usluge vodiča, znajte da one postaju pomalo i njihove.

Pričaće o svojim iskustvima, čudnim pitanjima koja su postavljali gosti, njihovim navikama, zgodama i nezgodama u kojima ste možda baš vi glavni protagonisti. A onda sve to jednog dana može da postane zanimljiva knjiga poput Turističke burleske Maje Rogan koju je u podnaslovu opisala kao „uspomene s tuđih putovanja".

Prava knjiga za ležaljku na plaži uz čarobnu mešavinu mirisa kreme, mora i čempresa. Autorka je turizmolog i turistički vodič uglavnom stranim gostima u Srbiji. Kakav izvor priča! Jednostavno i duhovito ih je ispričala uz obilje činjenica koje ponekad ne znamo o svom gradu, a ponajmanje o navikama gostiju iz dalekih zemalja. Šta tek njima upada u oči kada počinju da upoznaju nas može da nas iznenadi, obraduje, ali i zaboli.

Šetnja gradom u markiranoj garderobi

Maji je ostalo u sećanju zapažanje grupe Australijanaca koje je vodila na pešačku turu po Beogradu. Jedan od njih je rekao: "Svako veče svi obuku svoju najskuplju garderobu i idu gradom da se šetaju i prave krugove. Tu su grupice devojaka, parovi sa decom, penzioneri. Večeras na internetu napisaću da svi koji žele da posete Balkan moraju da kupe markiranu robu da bi mogli da pariraju lokalnom stanovništvu".

Znate li koji je prvi stranac dobio ulicu u Beogradu? Bio je to grčki revolucionar i pesnik Riga od Fere. Borio se za oslobađanje balkanskih zemalja od turske vlasti. Ubijen je u kuli Nebojša, a njegovo telo bačeno je u Dunav. Podsetila me je autorka svojom pričom u kojoj zapravo govori o poseti grčke grupe našoj prestonici. Naravno, upoznala ih je s tim istorijskim činjenicama, a oni su joj uzvratili zanimljivom pričom o grčkom običaju da se muškarcima u porodici daju samo dva imena, recimo Kostas i Janis. Nasmejali su je objašnjenjem razloga za to, a ona će vas u knjizi.

„Teško je biti vegetarijanac u Srbiji", piše autorka. Ali podseća da to nije najgore. „Jedino gore od toga jeste biti vegan. Na istoj ste skali kao i sektaš". Podseća da rodbina i prijatelji na vegane često gledaju kao na dosadne mrave i smatraju da su prolupali.

Kad vegan misli da je mast - humus

Ali vegani su sve brojniji, što se vidi i među turistima koje vodi u razgledanje grada. I eto prilike za zanimljiv događaj. „U toku ture ispred restorana prolaznicima se nudila svinjska mast na hlebu s alevom paprikom, biberom i lukom, uz natpis 'omiljeno jelo vaše mladosti'. Grupa vegana opijena mirisom aleve paprike stekla je utisak da je reč o humusu. Kako su samo bili srećni! Ako se pitate da li im je narušila osećaj zadovoljstva, odgovor je ne. Otišli su u slatkom neznanju."

Kada smo već kod hrane, odmah pomišljamo koliko je lepo otkrivati nacionalne specijalitete ma gde bili u svetu. Neke teško izgovaramo, neke teško varimo, a neki su najlepši deo putničkog prtljaga sećanja. Ipak, ima onih koji se užele rodne trpeze. „Sve nostalgije mogu da se nadoknade, samo gastronomska ne može". To je shvatila Maja Rogan kada je upoznala užički bračni par u poseti Švajcarskoj. Okruženi najboljim čokoladama i sirevima, čeznuli su za rolkom s pretopom, burekom s mesom i kompletajom u svojim omiljenim lokalima.

Ima onih kojima sva poređenja s mestom boravka na odmoru idu u korist rodnog kraja. Takvu priču čula je autorka od gošće sa Sardinije. Njen suprug je sve vreme odmora na Maldivima, bajkovitih boja prirode, ponavljao da je na njihovom ostrvu lepša boja mora, zalasci sunca i sve čega se setio da uporedi.

Na dvanaestici štikli

Možda će vam na ovim stranicama ipak biti najzanimljivije priče o gostima iz Kine. O mladoj dami koja je, umesto u udobnoj obući, došla u cipelama sa štiklom od 12 santimetara, pa je muž nosio na krkače niz stepenice gde god ih je bilo. Ili o njihovom učešću na svadbi u etno selu gde su imali priliku da biraju ulogu u slavlju.

Već zamišljam Kineza kao starog svata i mladoženju koji puca u jabuku na najvišem drvetu u mladinom dvorištu, i sve zajedno upletene i zapletene u kolo. A tek kako su prolazili brzi kurs srpskog svadbarskog jezika! Od onog čuvenog „Kume, izgore ti kesa", uspevali su da upamte samo reč „kesa". Ali su zato rado savladavali svadbarski kupus.

Što se Japanaca tiče, najbolji komentar je dao vozač autobusa sa turistima iz te zemlje: „Išao bih u Japan, ako može da me primi njihov car na pet minuta, samo da mu kažem: Raja ti je super, svaka čast, ne šalji ih u Evropu, kajaćeš se."

Ne sumnjamo da je svima bilo lepo, baš kao nama čitaocima njihovih dogodovština. U pravu je Majin prijatelj s Vračara koji joj je rekao da su vodiči „spojitelji svetova". Ova knjiga je lep dokaz.

Posebno je dobar savet autorkine koleginice Gordane koja na početku svakog puta kaže gostima: „Sve brige i probleme ostavite na parkingu gde ste se pozdravili sa vašim najmilijima." Putovanje jeste mentalna higijena, prilika da se odmorite od suvišnih i nepotrebnih informacija.

Šta bolje poželeti za srećan put!?