Starter je označio početak – „Pucanj u prazno“ Vladislava Bajca

On, u knjizi junak V., početkom osamdesetih sa svojih životnih trideset, iz sveta u kojem je živeo, „već (pred)određenog trpnog stanja, da ne kaže trpljenja“, koristeći sreću da je promenljiv, kreće u Novi svet „puta dva“.

Amerika je to već bila za svakoga, za njega na drugi način. Jer kod pisca je sve na drugi način, pa i kada je krenuo prostom računicom da zaokružuje brojke trajanja. Život će mu se uistinu promeniti.

Autobiografski roman i hronika jednog sveta

Ovo jeste autobiografski roman, dnevnik jednog junaka ali i hronika jednog sveta, veka na zalasku i rađanja života čiji je svedok postao. Samo pisac znalac može vešto, čvrstim romanesknim karikama da preplete književne žanrove, autobiografiju, putopis, esej, pripovedanje, poeziju.

Kreće. „Zamišljeni sportski pištolj zvani starter svojim pucnjem je označio početak - ne baš trke, ali polazak.“ I naslov. Prihvata izazov. U to vreme, kako piše, reč izazov na našem jeziku bila je istog značenja kao engleska challenge.

Označavala je prihvatanje nepoznatog puta, posebno njegovog neizvesnog ishoda. I to je jedna u nizu zanimljivih priča o svetu jezičkih „igara“, o shvatanju značenja i njegovim promenama. Da li ste ikada razmišljali /ako niste nagovoriće vas Bajac/ da u izazovu uvek postoji druga strana, živi ili neživi protivnik.

Zajedničko svim takmacima je da podstiču čoveka na borbu sa samim sobom. 

„I u tome je bila tajna neodolevanja takvom izazovu, izboriti se sa sobom.“

Hotel "Čelsi"

Sliku na koricama odredila je junakova američka adresa - hotel Čelsi, čije ime ima mnogo dublji značaj od njujorške četvrti čiji je imenjak.

Sadržavao je maštu, a V. smatra da je od nje i napravljen. Bez luksuza, preteranih udobnosti, samo s onim najvažnijim i neuobičajenim za hotele, s osećajem prisnosti. U njemu se gosti, kako opisuje autor, nisu osećali kao domaći, već su baš to i bili. Postao je i on takav. I njegovi saputnici, video trojka iz Jugoslavije koja dolazi u Ameriku radi intervjua, filmova, putopisa, svoje priče iz Novog sveta, koja zahvaljujući ovim stranicama postaje pomalo i naša.

I svi susreti sa velikanima književnosti, izdavaštva, filma, muzike, televizije učiniće se pomalo i vašim. Prisustvovaćete rađanju kablovskih kanala, „kablovskom krštenju“ junaka, saznaćete važnost mnogih reči, poput pojma šou u američkom engleskom. Iako se lako primenjuje, sluša, gleda... ponekad je i bukvalno teška. Zašto? Biće vam zanimljivo da čitate.

Pošto ovo jeste i priča o zaokruživanju, sazrevanju od svih velikih imena koja „žive u ovom romanu“, poznanstava i priča, biram da istaknem snimanja serijala o stripu i crtanom filmu, susrete sa legendarnim prvacima zabave. Priznaje V. da mu je bilo lakše da se navikne na široke bulevare Menhetna, komično krupne saobraćajne znake, zgradurine koje su bukvalno „parale nebo“.

Ne i izdavaštvo!

Usledilo je buđenje iz sveta detinjstva. Iza grandioznih imena kompanija koje su njemu i milionima dece širom planete delovale daleko i magično, kao i junaci koje su stvorili, stajala je mašinerija ljudi, zanata i znanja. Prvi put pred njim su stajali junaci industrije zabave. Zar je to reč za vokabular kulture!? „Ono što je u Evropi smatrano kulturom ovde se prilično lako moglo preokrenuti u zabavu, a zabava brzo u industriju.“

U ekstremnijim lingvističkim akrobacijama tu je i izdavaštvo moglo da postane industrija. E sa tim se V. nije mirio. Ne izdavaštvo! Ne knjige! Baš kao u životu i delanju izdavača i pisca Vladislava Bajca. Evo i novog dela za potvrdu tog principa.