Izobilje sudbina u pločicama oivičenoj rupi - "Bazen" Ane Vučković

Kakvi likovi! Meni najupečatljiviji, vremešne glumačke dive Lave Kontić. Vidim je kao Medeju, Fedru, Antigonu, ali i kako s Bajlonijeve pijace nosi cegere pune voća, cveća, karfiola, bageta. Fascinantan smisao za detalje Ane Vučković učiniće nam junakinju bliskom.

Kao da smo je sretali. "Crvena linija umesto usta, fini potez karminom, začešljana obrva i jednostavni jednodelni zeleni kostim u kome njeno telo izgleda sveže kao zelena maslina koja pliva martinijem".

Ona je simbol slave, otmenosti, uzvišenosti jednog davnog Beograda. Plivati pored nje je čast, prilika da se udahne delić glamura koji unosi s crvenih tepiha. A pored nje? Baš kao u životu, brčkaju se osmesi i potisnute suze, dobri i loši, ljudi s vrha i s dna socijalne lestvice.

Rekviziti za bazen i Vračar Historical

Sušta suprotnost otmenoj divi u istom bazenu je agresivni plivač Dule "koji se bacaka i šamara vodu", saplivače neštedimice zapljuskuje. On sve radi na veliko.

Tipični megaloman kojeg spisateljica neće štedeti opisujući sve manifestacije njegove glavne osobine. Njen spisateljski dar je veliki. Biće vam simpatičan jer ne plivate sa njim i nasmejaće vas njegova kolekcija rekvizita za bazen. Zamislite, peraja i naočare za ronjenje. Sve u više boja. Tesno mu je jedino u snu koji podseća na stvarnost "Stalno neko usko grlo, život je igra parkinga i trotoara, Vračar Historical..." Još jedan ikonički toponim Beograda.

Ovo i jeste knjiga u kojoj je junak Beograd, i pijace i Kinoteka i bazeni i jedna kuća koja priča priču mnogih zdanja Beograda naših predaka, nekih naših mladosti, naših sadašnjosti i nečijih budućnosti.

Kuća "Mila" iz Labuda Zorića 33. Rođena 1933. kraj potoka u nekadašnjem ljutom predgrađu, sada centru grada. Poželjna adresa za nova zdanja koja sada kreira ugledni mladi arhitekta Stefan, njen stanar i unuk njenog tvorca. Da li će baš on podleći želji za smart izgledom tog dela grada? Cenu će platiti njena "sestra", kuća Vuka.

I Beograd pliva...

Kada je junak dela i sam grad eto mesta u "Bazenu" i za zanimljivu ličnost gradskog saobraćaja, mladu damu koja čita nazive stanica u njegovim vozilima.

Sama ideja da je odabere za junakinju potvrđuje da je Ana Vučković pisac bez predaha, sve je ideja, i saplivači i glas koji najavljuje gde će stati tramvaj i osiromašeni roker Deda kojem ne smeta što članovi njegovog nekadašnjeg kratkoživećeg benda zarađuju silne pare po svetu dok on preživljava. I srećan je. Opet je ubedljiva autorka. I u pričama svih ostalih likova. Bazen nosi još jednu simboliku. Održavanje životne snage, ali i oporavak. Svim junacima je potreban, a njihov put do te potrebe je priča o društvu, životnim izazovima i shvatanjima.

Jednostavnim jezikom, savršenim stilom obične priče su pravi mali filozofski eseji koji podstiču na razmišljanje i mame osmeh. Sve istovremeno.
Bliži se Sajam knjiga. Baš će dobro da odjekne kada kažete da imate "Bazen".