„Slučaj Džem sultana“ – novo tkanje u legendi o sultanu koji to nikada nije bio

Od trubadura njegovog vremena koji su ga opevali, preko XVIII veka kada postaje romantičarski junak, do XX veka gde ga srećemo između ostalog u delu Ive Andrića, Džem sultan petsto godina živi u književnosti.

Ko je zapravo on? Sultan bez sultana, prvi politički zatvorenik, prvi disident. Bio je drugi sin Mehmeda II Osvajača, i nije imao nasledno pravo. Međutim svom bratu sultanu Bajazitu, posle očeve smrti, predložio je da podele carstvo, što je Bajazit odbio. A Džem sultan će svoj život provesti u progonstvu i postati oružje u rukama zapadnih moćnika i Vatikana.

„U tom trenutku kada je on stupio na tlo Zapada, pošto je izgubio od Bajazita, on upada u klopku i do kraja života ostaje u zarobljeništvu. Ta pat pozicija u kojoj se našao, gde je s jedne strane Zapad želeo da ga iskoristi kao svog vođu, čak se u jednom trenutku govorilo i o novom krstaškom pohodu na Konstantinopolj, on istovremeno zapravo samo želi da bude sultan i on se zalaže za ono osmansko u sebi“, objašnjava Nevena Milojević, urednica knjige.

Prognan prvobitno na Rodos, potom u Francusku, da bi završio kod pape u Rimu, Džem sultan je postao najjače oružje koje su razne vlasti i religije imale u rukama da ucenjuju sultana Bajazita, koji je toliko plaćao zarobljeništvo svog brata, da je u Vatikanu od tog novca oslikana Sikstinska kapela.

„Džem sultan je zapravo tragični junak upravo zato što se našao između ta dva sveta, jer je svima odgovaralo, i Bajazitu, ali i svim moćnicima u čijim je rukama bio, da on ostane između dva sveta“, dodaje Milojevićeva.

Vera Mutafčijeva roman je zamislila kao suđenje Džem sultanu, a i Ivo Andrić je želeo da o Džem sultanu napiše roman.

„Prokleta avlija, kakvu mi danas znamo, nije bila u planu. Međutim, kada je počeo da piše, Džem sultan je završio samo kao jedna narativna funkcija. On na kraju postaje samo odraz Ćamila, o kome pripoveda fra Petar“, naglašava Nevena Milojević.

Džem sultan je legenda o kojoj se još stvara legenda.