Od Eshila do savremenih reditelja: Sirakuza već 61 godinu čuva duh antičkog pozorišta

U Grčkom pozorištu u Sirakuzi, na Siciliji, tradicionalno se održava festival antičkog pozorišta, ove godine 61. po redu, od 8. maja do 28. juna, u organizaciji Nacionalnog instituta za antičku dramu, osnovanog pre više od stotinu godina.

Grčko pozorište u Sirakuzu, sagrađeno u 5. veku pre nove ere, najveći je antički teatar na Siciliji koja je bila grčka kolonija u zlatnom vremenu Atine.

Eshil, jedan od najznačajnijih tragičara, često je tu provodio vreme, dok je Epihar na Siciliji začeo antičku komediju. Ovaj festival posvećeno održava plamen antičke tradicije koja je pored Elizabetanskog doba najznačajniji period u istoriji pozorišta.

„U ovoj 61. sezoni festivala publike je sve više, za 30 odsto više nego prošle godine, za šta je zaslužan kvalitet naših produkcija. Značajni reditelji su autori predstava, na primer Robert Karsen ili Aleks Ole. Oko 40 odsto naše publike su mladi ljudi, čak ispod 18 godina, a oni dolaze na ovaj festival zbog autentičnosti ovog prostora, jedinstvenog u Evropi“, naglašava Marina Valensise, direktorka Nacionalnog instituta za antičku dramu.

Nakon prve dve premijere Antigone i Alkestide, izvedena su još dva savremena čitanja starogrčkih klasika, Eshilovi Persijanci i Homerova Ilijada.

Interesovanje publike za sva izvođenja je ogromno, uz napomenu da je današnji kapacitet ovog prostora 5.000 gledalaca, dok je u doba antike bio 15.000.

„Jedan od razloga velikog interesovanja publike za ovaj festival jeste činjenica da svake godine imamo nove prevode antičkih dela. Angažujemo stručnjake iz oblasti filologije koji donose nove prevode, što je posebno važno. Jezik se menja, a mi ne želimo da predstavljamo stare prevode. Drame u originalu su arhaične, nisu u duhu vremena, i zato nam je bitno da su one osavremenjene. Naša publika je zato verna ovom festivalu, jer dolazi da gleda stare priče, ali u novom stilu“, napominje Valensiseova.

Ove godine su u tematskom fokusu pitanja mogućnosti i granica izbora koje pravimo, odnosno uticaja sudbine na čoveka. To su ključni problemi i u Eshilovom stvaralaštvu, kao i u novoj premijeri Persijanaca, u savremenoj režiji španskog autora Aleksa Olea.

Radnja prikazuje aroganciju vladara koji se drznuo da naruši nebeske zakone i poredak u kosmosu, dovodeći likove do spoznaje posledica njihovih izbora, do patnje, ali i razumevanja njene lekovitosti koja nas sve čini boljim, saosećajnijim ljudima.