Evropska remek-dela detroitskog Umetničkog instituta na izložbi u Rimu

Postavka Impresionizam i dalje obuhvata remek-dela nastala između 1840. i početka 20. veka, a povezuje ih preispitivanje do tada aktuelnih umetničkih kanona i potpuno novi, moderni slikarski izraz. Zato je impresionizam paralelno slikarska evolucija i revolucija. Umetnici Renoar, Dega, Pizaro, Sezan, redefinisali su slikarski jezik vizuelnom osetljivošću, što im je omogućilo da usmere pogled ka savremenom životu.

„Umetnički institut u Detroitu imao je viziju, nabavio je ova remek-dela pre nego što je ostatak sveta shvatio njihov značaj i počeo da ih ceni kao što ih mi danas cenimo. To je u skladu sa istorijom grada Detroita. Svojom automobilskom industrijom postavio je ceo svet na četiri točka, da bi isto tako Institut, pre bilo kog drugog muzeja u Americi – dakle prvi, stvorio kolekciju neverovatnih remek-dela: Matisa, Renoara, Van Goga, Sezana“, objašnjava direktor muzeja u Detroitu Salvador Salor Pons.

Postimpresionističke slike Van Goga tumače stvarnost kroz ritmičke, živopisne poteze četkicom, snažno komunicirajući umetnikovo emocionalno stanje. Šest Pikasovih dela prenose složenost njegovog umetničkog putovanja sa akcentom na kubizam.

„Jedan od esencijalnih nukleusa izložbe su slike nastale tokom Prvog svetskog rata, kojima se najavljuje novi stil. Izdvojio bih tri Matisova dela, od kojih su dva iz 1917, dok je treće remek-delo Prozor nastalo 1905. Zatim slede slike, koje pripadaju periodu posle Velikog rata, pa se menja i tematika, dela potpisuju Hekman i Kokoška“, ističe kustos Klaudio Zambjanki.

Postavku zatvaraju dela nemačke avangarde, poput Kandinskog koji ekspresivno i apstraktno prikazuje dramu Nemačke kroz duboka društvena i duhovna previranja prvih decenija 20. veka.

Impresionizam je stil snažnog individualizma sa otiskom duše u pesku. Upravo zato je inspirativno predvorje svih umetničkih pravaca 20. veka.