Terazije 34 – kakve tajne krije Kuća Krsmanovića, odnosno zgrada Protokola

Prelepo zdanje sa zvučnom adresom Terazije 34, Beograđani znaju pod brojnim imenima – Krsmanovićeva kuća, Zgrada protokola, a svakako to je i mesto gde je 1. decembra 1918. godine stvorena Jugoslavija, a njen najpoznatiji stanar bio je Aleksandar Prvi Karađorđević. Istorijat vredan divljenja i čuvanja sećanja.

Oronula fasada, a iz oluka raste drvo. Kuća Krsmanovića na Terazijama, kulturno dobro od izuzetnog značaja, već godinama propada.

Iz Zavoda za zaštitu spomnika kulture stigao nam je odgovor u kojem navode da su izradili idejni projekat restauracije ulične fasade i dela krova Krsmanovićeve kuće na Terazijama, u skladu sa merama tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

Za RTS su rekli, takođe, da je i dvorišna fasada u lošem stanju, ali da nije obuhvaćena idejnim projektom. Iz Republičke direkcije za imovinu stigao nam je odgovor:

„Direkcija je od Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda pribavila idejni projekat restauracije ulične fasade i dela krova objekta Krsmanovićeve kuće na Terazijama, na adresi Terazije br. 34 u Beogradu, na osnovu kog planiramo, imajući posebno u vidu stanje u kojem se ulični deo fasade ovog objekta nalazi, da po hitnoj proceduri i u što kraćem roku pribavimo sva potrebna odobrenja, zaključimo ugovore i započnemo radove na uličnoj fasadi i krovu zgrade“, kaže istoričar umetnosti, Marko Stojanović.

„U budžetu RS obezbeđena su potrebna sredstva za prvu fazu sanacije predmetnog objekta, u vezi sa uličnim delom zgrade i krova, a sa radovima će se krenuti nakon sprovođenja postupka izbora izvođača i stručnog nadzora.Što se tiče dvorišnog dela zgrade, planirano je da se u narednom periodu sprovedu sve potrebne radnje kako bi i ovaj deo objekta bio saniran i rekonstruisan“, navodi Stojanović.

Tako bi, prema planu, sanacija trebalo da bude završena u dve faze. Kuća je izgrađena 1885. godine za beogradskog trgovca Marka Markovića, a na javnoj licitaciji 1898. godine kupila su je braća Krsmanović. Zgrada je podignuta po projektu arhitekte Jovana Ilkića.

„Jako je zanimljivo zašto je Krsmanović otkupio tu kuću od svog kolege, konkurenta, trgovca Markovića. Zato što se on upoznao sa Ilkićem na jednom prethodnom projektu. Ilkić 1891. na 1892. projektuje njegovu kuću, odnosno kuću koja je došla u njegov posed, ali u Šapcu. Koja je kao miraz došla od strane njegove žene i u posedu Alekse Krsmanovića i ta kuća je daleko veća i velelepnija i nalazi se u samom centru Šapca. Tako da je tom saradnjom Aleksa Krsmanović želeo da nastavi na neki način, da poštuje na neki način lik i delo samog Ilkića“, ističe Stojanović.

Podignuta je na nagnutom terenu, na padini od Terazija ka Balkanskoj ulici, pa s ulične strane izgleda kao prizemna kuća sa suterenom, a s dvorišne kao spratna. Fasada kuće oblikovana je u duhu klasicizma.

„Podeljena je na nekih šest polja u kojima su smešteni zalučeni prozori odvojeni rizalitima sa jonskim kapitelima. Ono po čemu je značajna nisu samo arhitektonske, urbanističke i umetničke vrednosti, nego i istorijski važni događaji koji su se odigrali u ovoj kući i ličnosti koje su tu boravile. U kući Krismanovića je regent Aleksandar Karođorđević 1. decembra 1918. proglasio osnivanje kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. “, objašnjava istoričar umetnosti.

Nakon iseljenja kraljevske porodice, kuća se izdavala. Ovde su se održavale igranke i drugi gradski događaji. Kuća Krsmanovića je pretvorena u poslovni prostor i trenutno u njoj ima više zakupaca.