Nacionalni trezor kulturne baštine – digitalizovane zastave Srbije i knjiga o njihovom putu

Na „Nacionalnom trezoru kulturne baštine“ od danas je dostupna digitalna platforma posvećena očuvanju nacionalnih simbola i nasleđa Srbije. Centralno mesto na platformi zauzima verzija državnih zastava od 1835. godine i Sretenjskog ustava, pa sve do današnje zastave, uključujući i Republiku Srpsku, čime se dodatno osnažuje značaj praznika „Dana srpskog jedinstva, slobode i zastave". Platformu je pokrenula Fondacija „Za srpski narod i državu“.

Zastave Srbije vijore se danas sa zgrada institucija u Srbiji i Srpskoj. Čuvena srpska trobojka je simbol slobodarskog naroda i predstavlja vernu sliku značajne istorije Srba. Digitalizovano je sedam zastava i postavljeno je od danas na Nacionalni trezor kulturne baštine.

Kako je naša zastava pretrpela turbulentna vremena kroz istoriju za Dnevnik je govorio dr Danko Leovac, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

– Borba za našu zastavu je trajala dosta dugo, za ovu čuvenu trobojku. Prva zastava novovekovne Srbije uspostavljena je Sretenjskim ustavom 1935. godine. Međutim, pošto je on brzo ukinut, nestalo je i te trobojke.

Trobojka koju mi danas poznajemo na neki način uspostavljena je 1939. godine i od tada pratimo njen kontinuirani razvoj, sve do ove naše današnje zvanične zastave, uspostavljene 2010. godine zakonom.

Zastava je kao što rekli jedan od važnijih državnih simbola i predstavlja na neki način tu sponu između svih društvenih slojeva i jednu koheziju između svih slojeva naše društvo koja treba da nas objedinjuje i na neki način nam ukazuje te zajedničke vrednosti prema otadžbini koje dugujemo.

Pored digitalizovanih zastava objavljena je i knjiga Simbol slobode i jedinstva koja je na neki metodičan način opisala razvoj srpske zastave.

– Knjiga predstavlja jedan deo ovog važnog projekta, pored Nacionalnog trezora, i u samoj knjizi pratimo istorijat naše zastave najvećim delom od početka 19. veka do danas.

Važno je da je knjiga objavljena i na srpskom i na engleskom jeziku, znači dvojezično. Tako da i oni koji ne znaju ili slabje poznaju srpski jezik, a poznaju engleski mogu da se upoznaju sa istorijatom naše zastave kroz ovu kratku knjigu.

Zastava simbolizuju jedinstvo našeg naroda, gde god se nalazi. Koliko je važno da naša dijaspora, a posebno deca srpskih dopunskih škola od evropskih zemalja do Australije pristupe Nacionalnom trezoru kulturne baštine i šta Vi činite po tom pitanju?

– Važno je naglasiti da je sam trezor i ova knjiga predstavljaju, na neki način, spoj između tradicionalnog i modernog. I trezor, gde imamo digitalizovane i gde će biti digitalizovane ne samo zastave već i drugi delovi naše kulturne baštine, omogućiće deci iz dijaspore slobodan pristup najznačajnim artefaktima našeg kulturnog blaga. Da se bolje upoznaju sa istorijom, kulturom i tradicijom svog naroda i da se uče poštovanju ovih tradicionalnih vrednosti kojima treba da težimo.

Kako ćete dopreti do dijaspore?

– Važno je naglasiti saradnju sa različitim ministarstvima, poput Ministarstva prosvete, Ministarstva spoljnih poslova, preko kojih bi u dopunskim školama u inostranstvu, gde se školuju naša deca, trebalo bi više pažnje obratiti na državne simbole, pogotovu i našu zastavu, kojoj danas posvećujemo najveću pažnju. Na taj način da se naša deca u inostranstvu upoznaju sa svojom prošlošću i svojim korenima.

Sa te strane treba naglasiti i ovaj trezor, fondacije, preko koga deca mogu da se bliže upoznaju, pogotovo u današnjem svetu, digitalnom, sa svim ovim elementima naše istorije, kulture i državnosti.