Dan kada je rođen legendarni Korto Malteze – lik koji je promenio istoriju stripa

Deseti jul 1967. predstavlja prekretnicu u svetu stripa. Tog dana objavljena je epizoda Balada o slanom moru (Una ballata del mare salato) u prvom broju časopisa Sgt. Kirk, koji je pokrenuo Hugo Prat u saradnji s izdavačem Florencom Vivaldijem. Na tim stranicama, među okeanskim olujama i egzotičnim pejzažima, rodio se legendarni Korto Malteze, antiheroj kakav dotad nije postojao – lik koji će uskoro prevazići granice stripa i postati deo moderne književnosti.

Prat je svom junaku dodelio isti datum rođenja: Korto Malteze je rođen 10. jula 1887. godine u La Valeti, na Malti. Simbolično, gotovo mitski, ova dva datuma stvaraju dvostruku legendu, umetnika i njegovog junaka, a do sada je u svetu prodato 11 miliona primeraka stripa.

Mornar koji nije želeo da bude heroj

Ko je zapravo Korto Malteze? On pre svega nije klasičan heroj. Nema supermoći, ne nosi plašt, ne spasava svet. On je putnik, filozof, slobodni duh koji luta svetom, sledeći vlastiti kodeks časti: „Nisam heroj. Volim da putujem i ne volim pravila, ali poštujem jedno: nikad ne izdati prijatelja.“

Njegov izgled je prepoznatljiv: mornarska uniforma, zlatna minđuša, cigareta u ustima i pogled izgubljen na horizontu. Već u prvoj priči, gde ga spasava avanturista Raspućin nakon pobune na brodu kod obala Nove Gvineje, Korto Malteze se nameće kao nezaboravan lik.

Prvi grafički roman u istoriji

Balada o slanom moru nije bila samo debi jednog junaka, bila je i prethodnica modernog grafičkog romana. Zrela priča, puna istorijskih i književnih referenci, sa psihološki razrađenim likovima, odmah je privukla odraslu publiku. Hugo Prat je u narativu spajao strip i književnost, oslanjajući se na autore poput Konrada, Melvila, Dime i De Vira Stakpula. Korto je postao simbol te sinteze, otelotvorenje inteligentne avanture i introspektivnog lutanja.

Između 1967. i 1989. godine, objavljene su 33 epizode koje prate Kortove pustolovine širom sveta. Nakon Pratove smrti, čije je pravo ime bilo Ugo Eudženijo Prat, 1995. godine, njegovu priču nastavili su Huan Diaz Kanales i Ruben Peljehero, a zatim i Bastijan Vives i Martin Kvenen, u duhu originala.

Korto Malteze i američki strip

Uticaj Korta nije ostao ograničen samo na evropski strip. Njegovo ime se pojavljuje i u američkom univerzumu: u stripovima DC Comics-a, Korto Malteze je naziv izmišljene ostrvske države u Južnoj Americi. Tu Supermen pokušava da spreči nuklearni napad, dok se ostrvo pojavljuje i u stripu Povratak mračnog viteza i filmu Betmen Tima Bartona (1989), kao i u novijem The Suicide Squad – Misija samoubica (2021).

Korto na malim ekranima

Legenda o Kortou uskoro stiže i na male ekrane. "Rainbow Group", produkcijska kuća Iđinija Strafija (tvorca Winx-a), potvrdila je za italijanske medije da radi na lajv-ekšn seriji o Kortu Maltezeu. Projekat će biti realizovan u saradnji sa 'Cong SA', vlasnikom svih prava na Pratovo nasleđe.

„Ovo je ostvarenje sna“, rekao je Strafi. „Veliki sam fan Huga Prata i dugo sam čekao pravi trenutak da mu odam počast. Sada je taj trenutak stigao.“

Serija će pratiti Kortove avanture širom sveta i još jednom dokazati zašto je on jedan od najvoljenijih likova u evropskoj istoriji stripa.

Rečenice koje postaju poezija

Korto Malteze je upamćen i po svojim citatima – poetičnim, filozofskim i dirljivim. Njegove reči zvuče kao književnost, često kao prava poezija. Neke od najpoznatijih su:

„Ne, to nije dovoljno. Trebalo bi prerušiti stvarnost u san.“ (Izgubljeni grad)

„Poseduješ autoritet sve dok nisi primoran da ga koristiš." (Balada o slanom moru)

„Nisam ja niko da bih sudio, znam samo da imam urođenu odbojnost prema onima što cenzurišu, moralistima, a najviše me uznemiravaju oni koji žele da nas spasu.“ (Tango)

„Još nisu shvatili da se najbolji odgovori daju kada nema pitanja.“ ( Mu, izgubljeni grad)

Od malteških luka do pacifičkih ostrva, preko evropskih knjižara i bioskopa, Korto Malteze nije samo lik iz stripa. On je simbol slobode, vizije, mašte i beskrajnog traganja za smislom.