Vekovne veze Srbije i Kine

Veličanstvena realizacija posete visoke kineske delegacije na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, prilika je da se podsetimo da su kulturno-istorijske veze Srbije i Kine duge puna tri veka, zahvaljujući grofu Savi Vladislaviću, ne samo prvom Srbinu koji je pisao o Kini, već i prvom našem sunarodniku koji je imao i jako bliske kontakte sa najvišim predstavnicima kineskog carstva.

Вековне везе Србије и Кине

Grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom je prvom pošlo za rukom da razgraniči rusko i kinesko carstvo, a na samoj granici ove dve imperije 1727. godine podigao je grad Trojickosavsk i u njemu pravoslavni hram, oba u čast Svetoga Save srpskog. I zaista, upravo iz njegovih preporuka ruskom dvoru vidimo da je i međusobne odnose utemeljio upravo u svetosavskom duhu, savetujući da se sa Kinom vodi politika večnog mira i razvija ekonomija na obostranu dobrobit.

Princip večnog mira

To je jasno iz izveštaja grofa Save Vladislavića Raguzinskog, podnetog carici Ani Ivanovnoj po njegovom povratku iz Kine, u kome piše: „Zbog toga je moje mišljenje da s Kinezima ... se treba ponašati ... prijateljski i održavati mir, trudeći se da se osnaži pogranična trgovina“.

Pun naziv Vladislavićevog rukopisa glasi: Tajna informacija o snazi i stanju Kineske države, i o drugim stvarima, koju je sačinio tajni savetnik i kavaler Ordena Svetog Aleksandra, grof ilirski SavaVladislavić, izvanredni poslanik i opunomoćeni ministar pri kineskom dvoru, 1731. godine u Moskvi. Ovo obimno delo koje sadrži 23 glave prvi put je objavljeno u Srbiji 2011. godine u izdanju Radio-televizije Srbije, zahvaljujući predanom trudu Vladimira Davidovića koji ga je preveo i priredio za publikovanje na srpskom jeziku. U njemu su, pored prikaza rodoslova Kineskog carstva, detaljno opisani najvažniji kineski gradovi i utvrđenja, sastav njihovog stanovništva, palata kineskog cara u Pekingu...

S obzirom da Vladislavić važi za osnivača ruske obaveštajne službe, nije propustio da u izveštaju napiše i o kineskoj kopnenoj vojsci i ratnoj mornarici, o snazi Mongola i ostalih kineskih podanika koji žive uz rusku granicu. Takođe, bogato je opisao puteve kojima se iz Rusije može stići u Kinu, o kineskoj trgovini i načinu trgovanja, diplomatiji i odnosima sa drugim državama, kao i detalje o životu Kineza, njihovom braku, pa i sahranama, posebno akcentujući duhovni život kineskog naroda.

Tokom njegovog boravka u Pekingu, kineski vladar priredio je carsku večeru grofu Savi Vladislaviću tokom Festivala lampiona. Tom prilikom, Sava je sedeo nedaleko od cara, na počasnom mestu sa njegove desne strane. U jednom trenutku, car je otvorio posudu koja je bila pred njim i posluzi naredio da iz nje uzmu jelo i odnesu ga Vladislaviću na omanjem zlatnom tanjiru. Potom je car ustao i lično prineo Vladislaviću supu i juansjao knedlice koje se posebno pripremaju i poslužuju tokom festivala. Nakon večere, carski predstavnici saopštili su Vladislaviću: „Ovo je blagoslov koji nijedan strani izaslanik u Pekingu do sada nije dobio".

Kako pre tri veka, tako i moderno doba, Srbi osećaju dobrodošlicu u Kini i obratno, staraju se da kao dobri i dostojni domaćini dočekaju svoje kineske goste, gradeći večni mir i prijateljstvo, razvijajući odnose na obostranu korist dva naroda. Ovonedeljna poseta najviših kineskih predstavnika još jedna je potvrda tog blagoslova utemeljenog pre gotovo trista godina.

Autor teksta, Branko Vukomanović je koautor izložbe „Diplomata Petra I Velikog – Sava Vladislavić Raguzinski“