Kako se „uskače u ulogu“ umesto kolege glumca

Nikola Kojo je u predstavi Mala Zvezdara teatra, zamenio Žarka Lauševića, iako je te večeri došao da gleda predstavu. Anicu Dobru danas ponekad možete videti u predstavi Pristanak Ateljea 212, umesto Sofije Juričan.

Iako publika često ni ne primeti izmenu, glumcima prvo igranje nikada nije lako.

„To svaki glumac koji je ikada uskočio u predstavu zna, tu nema mnogo glume, uglavnom se gleda da se poštuje tekst, kolege, da nikoga ne ugrozite nekom greškom. To je, prosto rečeno, kao da ste ušli u tuđe cipele, to je već neko igrao“, priča glumac Miloš Lazarov.

Poziv nekad dobiju noć pred predstavu, a nekada imaju i po nekoliko nedelja da se pripreme. Kako kažu u Ateljeu 212, alternacije se ne dešavaju često.

„Uskakanje u predstave se ne dešava preterano često, u principu to su slučajevi kada neko iz orginalne podele prosto nije u mogućnosti da igra, tada mi pravimo alternacije, one se uglavnom prave u dogovoru sa direktorom pozorišta, sa rediteljem predstave i sa ansamblom“, objasnila je Jelena Fatić, pomoćnik direktora pozorišta Atelje 212.

„Nije lako ni tebi što uskačeš, ali nije lako ni drugima, jer ni oni sada nisu sigurni kako ćeš ti odigrati to što je odigrao neko pre tebe, tako da postoji tu ta neka tenzija iz čega opet izađe nešto lepo, neki adrenalin i to neko uzbuđenje koje se desi kada uskačeš u predstavu“, otkriva Miloš.

Kada nema vremena za probu, glumac se sprema sam uz tekst i snimak predstave.

„Uskakanje može biti jednokratno, na primer, da se uskoči samo za taj momenat kada glumac iz originalne podele nije tu, ili može da bude trajno rešenje pa da kasnije igraju jedan-jedan: jedno igranje originalan glumac, sledeće uskakanje“, precizirala je Jelena Fatić.

Najveći kompliment je kada krenu čestitanja i kada čak i kolege glumcu koji je „uskočio u ulogu“ kažu da ništa nisu primetili i da je bilo super.