Fotografija može biti dokument, medij koji komunicira sa publikom ili umetničko delo

Fotografija ima moć da neponovljiv trenutak sačuva od zaborava. Nekada nadjača bilo koju reč. Za Marka Risovića, dokumentarnog fotografa, ona je sredstvo u borbi za neki bolji svet.

„Bavim se društveno angažovanim radom kroz fotografiju – što znači da se bavim nekim temama koje su aktuelne u društvu u kojem živimo. Kroz svoje priče se pre svega bavim pojedincem, odnosno onim malim čovekom i svim onim što njega muči i tišti. Pokušavam da kroz te priče o malim, običnim ljudima i njihovim problemima, dam jedan širi kontekst u društvu u kojem živimo“, kaže Marko Risović, dokumentarni fotograf.

Stručnjaci kažu da fotografija nameće trendove. To je oblast koja se u umetnosti najbrže razvija, a autorima daje slobodu da proniknu u teme koje ih zaokupljaju.

„U tom kontekstu možda je prestalo da mi bude bitno da estetika nadvlada poruku. Možda taj trenutak baš kada pritisnem dugme nije toliko presudan već, više priča koju pokušavam da sklopim iz tih pojedinačnih delova“, dodaje Risović.

Umetnička fotografija je zadržala moć da na neiskrivljen način prenese stvarnost, i da autor u nju utisne deo svoje ličnosti. Međutim, današnje digitalno okruženje je većini omogućilo kreativno izražavanje, i da umetnost bude na dohvat ruke.

„Galerijska fotografija je vizuelna komunikacija između publike i autora u kojoj on javnosti prezentuje neke svoje čulne i misaone impresije, emocije, stavove, kritike. Uslužna fotografija je trendovski orjentisana, posebno u današnje vreme kada se sve jako brzo potroši zato što se sve jako brzo iskopira“, napominje Saša Preradović sa Akademije umetnosti.

Čini se da je pojava društvenih mreža, pametnih telefona i besplatnih aplikacija za obradu slike udaljila umetničku fotografiju od publike uprkos vrednosti koju predstavlja. Stručnjaci kažu, da je njena uloga umanjena jer se i načini čitanja i tumačenja menjaju.

„Ušli smo u jedan viši nivo demokratizacije umetnosti. Na svim tim platformama, svako može da se oseti kao autor i kao kritičar. On učestvuje u broju lajkova sa kojima se može obaviti to demokratsko vrednovanje bilo kojeg dela. Došlo je do naglog rasta veštačke inteligencije koja pomaže estetizaciji fotografije, i ta veštačka inteligencija je počela da prodire ne samo u fotografiju već i u druge oblike likovnih disciplina“, smatra Preradović.

Fotografije sve češće postaju deo kompleksnih mreža unutar kojih se neki formiraju kao pojedinci i društvo. Bez obzira kako ih tumačili, fotografije izazivaju emociju posmatrača, i uvek nose poruku koja podstiče na kreativno razmišljanje i razumevanje umetničkog dela.

One mogu biti dokument koji će posvedočiti o istorijskom trenutku, medij koji komunicira sa publikom ili umetničko delo koje ima likovne kvalitete.