„Andrić i Italija“ – istraživanje o uticaju italijanske kulture i umetnosti na delo našeg nobelovca

Prateći angažovanje našeg pisca u diplomatskoj službi u Vatikanu i Trstu dvadesetih godina 20. veka, Marija Mitrović govori o višestrukim uticajima italijanske kulture i umetnosti na Andrićevo stvaralaštvo.

„Glavna motivacija mi je bila to što koga god da sam srela u Italiji, ko čita knjige, taj je pročitao Na Drini Ćuprija. Kad sam pogledala podatke o tome kako i kada je ta knjiga objavljena, ona je objavljena i pre Nobelove nagrade, ali kada je dobio Nobelovu nagradu izdavač, tada najveći izdavač u Italiji, 'Muradori', i edicije iz tih godina su dva do tri puta godišnje po 60.000 primeraka“, navodi prof.Mitrović.

Ivo Andrić je i pre odlaska u Italiju poznavao italijansku kulturu. Čitao je italijanske novine, pre nego domaće, a velika strast su mu renesansi umetnici.

Po odlasku u Italiju, nudi svom izdavaču da prevodi Da Vinčija, a u svojim esejima piše o značajnim italijanskim psicima i promišlja društvenu stvarnost Italije između dva svetska rata.

„Ono što je pisao to su bile društvene teme. Nedavno je prevedena serija njegovih tekstova o fašizmu. Ja sam bila na prezentaciji, i bila je profesorka koja predaje taj deo istorije Italije, i rekla je da ni danas ne postoji tako kompleksno i duboko razmišljanje o fašizmu među stručnjacima, istoričarima“, dodaje profesorka.

Kako autorka navodi, sve što je Andrić napisao, sva njegova zapažanja o društvenim zbivanjima između dva svetska rata, kao i razmišljanja o drugim piscima, prisutno je i veoma se poštuje u italijanskoj kulturi, a savremeni današnji pisci i dalje razmišljaju o njeogovj mudrosti i susretu Istoka i Zapada u njegovom stvaralaštvu.