Monografija „75 godina Kraljevačkog pozorišta“ – omaž stvaraocima i ljubiteljima pozorišne umetnosti

Neodustajanje – reč koja najbolje ilustruje prvih sedam i po decenija pozorišnog života Kraljeva. Pribeležila je to i Mirjana Savić koja je sedmogodišnjim radom sačuvala priču o ljudima, događajima, o okolnostima u kojima se razvijalo Kraljevačko pozorište.

„Najzanimljivije mi je bilo i to što se kroz pozorište reflektuje sve što se dešava u državi, u gradu. Društveno, politički, ideološki, i bukvalno se kao kroz kaleidoskop prelama kroz pozorište“, navodi Mirjana Savić, autorka monografije „75 godina Kraljevačkog pozorišta.

Svedoče to novinski članci, pozorišne kritike, kast liste. Ali najdetaljnije ljudi koji su svoje, i sudbine svojih porodica, vezali za Kraljevačko pozorište.

„Pamtim i 1965. godinu kad sam došao prvi put u pozorište. Pozorište je bio moj drugi život, moja druga kuća. Ali sam ponosan zato što je ostalo to i danas dan i sve je u meni“, naglašava Mile Cvijović Neco, glumac Kraljevačkog pozorišta.

Monografija je omaž stvaraocima i ljubiteljima pozorišne umetnosti. Od onih koji su obeležili prvih sedam godina profesionalnog rada, preko 45 godina borbe ljudi na i oko amaterske scene da se u gradu na Ibru zadrži plamen boginje Talije, do najvećih uspeha i nagrada. Samo u poslenjih pet, u Kraljevo je stigla 21 nagrada, među kojima i Sterijina.

„Užasno je veliko zadovoljstvo kad se čovek nađe u situaciji da slavi 75 godina postojanja bilo čega u Srbiji. A pogotovo kada je to pozorište. Kada je to pozorište koje je prošlo dug put, koje je ostavilo i ostavlja trag u srpskom teatru“, smatra Aleksnadar Milosavljević, pozorišni kritičar i teatrolog.

„Pozorište je odredilo kroz čitave decenije duh, kulturni duh ovoga grada. Sreća je da imamo pozorište, a na nama je koliko ćemo biti pametni da ga sačuvamo pa da slavimo i 150 godina“, napominje pisac Dejan Aleksić.

Uzvraćena ljubav – kažu slavljenici. Jer je vernost publike najvažniji sastojak u receptu dugovečnosti.

„Jer ako u pozorište, kao što smo bili svedoci u koroni, ne uđe gledalac i ne može da vidi živog glumca, džabe sva tehnika, svi zumovi, svi jutjubovi. Mi tražimo žive kontakte s ljudima. Pozorište će živeti. Kraljevo se izborilo za to te 1956, 17. novembra, da nikada ne umre Talijin plamen u Kraljevu. Čestitam Kraljevčanima na tome što su očuvali svoje pozorište i što ga vole“, kaže Miodrag Dinulović, direktor Kraljevačkog pozorišta.

I dok slavi, jedan od najmanjih profesionalnih ansambla u zemlji nada se da će neki novi jubilej dočekati u obnovljenom pozorištu sa rasterećenijim kolektivom.