Vesna Goldsvorti: U stvari sam pisac koji piše na engleskom, ali pritom srpski pisac – to dvostruko pripadanje je zaista divno

Vesna Goldsvorti ističe da nije očekivala prijem u Udruženje književnika Srbije, a posebno da bude jednoglasno izabrana kao počasni član.

– Sve je negde sažeto u tom izrazu počasni, zato što sam u stvari pisac koji piše na engleskom, ali pritom srpski pisac. Znači jedna vrlo neobična situacija i u tom smislu to dvostruko pripadanje je zaista divno. Kada sam danas videla člansku kartu, bilo mi je baš milo. A dolazi dve godine posle izbora za Kraljevsko književno društvo, tako da je bukvalno na dve strane, i britanska i srpska strana, na neki način ispunjena time.

Završili ste književnost u Beogradu, kasnije ste magistrirali i doktorirali u Velikoj Britaniji, pišete inače prvo na engleskom, pa onda se te knjige prevode na srpski. Koliko je to teško i zbog čega je tako?

– Dosta težak, mukotrpan prelaz. Meni je bilo potrebno dobrih desetak godina pisanja književne kritike, pre nego što sam se uopšte usudila da pišem nešto kreativno. A pretpostavljam da nije bilo uspeha Černobiljskih jagoda, mog memoara, da se ne bih usudila da krenem u romane i dalju produkciju. Černobiljske jagode su mi u tom smislu potpuno promenile život. Znači, ja sam napisala svoju životnu priču, Bi-Bi-Si je to serijalizovao, krenulo je. Čovek se oseća mnogo pouzdanije kada se tako nešto desi.

Izmišljanje Ruritanije je knjiga koja se proučava na gotovo svim balkanskim odsecima univerziteta u svetu. Ona je veoma značajna za razumevanje situacije ovde na Balkanu.

– Poslednji put kada sam dobila taj nekakav zbir, bila je bukvalno na svakom kontinentu. Ja mislim preko 80 univerziteta trenutno ima u lektiri. A ono što je veoma zabavno, ovde je u Bitef teatru pretvorena u pozorišni komad.

Prvo je bila kao knjiga koja je prikazivana u novinama, pa zatim kao lektira, a sad kao nekakav klasik tog žanra analize slikanja Balkana.

Knjiga Gozdana zavesa takođe govori o odnosu između istoka i zapada, ali iz jednog ugla ljubavne priče. Pa evo, Vi ste dobili nagradu „Momo Kapor“ za tu knjigu. I šta se od tada sve dešavalo? Ona je nagrađena širom sveta.

– Ono što se dalje dešavalo je da zaista nemam vremena da dišem, a kamoli da nešto novo pišem, zato što sam na turnejama gotovo non-stop. Posebno mi je bilo drago što je bila knjiga godine američkog Njujorkera, jer su se posle toga pozivi i te kako povećali. Meni je vrlo zanimljivo to da sam u stvari želela da napišem knjigu koja se sukobi sa nekim stereotipima.

Ruritanija analizira stereotipe prikazivanja Balkana u očima Zapada, a ja sam to nazvala 'Ruritanija uzvraća udarac'. Ja sam negde okrenula tu priču tako da je u stvari Istok u privilegovanom položaju. Moja junakinja koja dolazi sa Istoka se čudi nekakvom boemskom, siromašnom životu u Engleskoj, a zapravo na zapadnom tržištu baš taj pogled na Englesku osamdesetih godina je doživljen kao nešto neobično i originalno, zbog te perspektive.

Mada to malo pojednostavljuje stvari. Meni je bilo značajnije da analiziram ideju sudbine u ta dva sveta.

I ostale vaše knjige, Gospodine K. Gorski, privlače veliku pažnju publike. I u čemu je tajna? Šta one zapravo predstavljaju novo u britanskom okruženju?

– To je pitanje sreće na neki način. Rada, ali i sreće da su se knjige pojavljivale čak i kada ja nisam mogla da predvidim kontekst, u nekom kontekstu koji je za njih bio posebno povoljan. Ja sam pisala Gvozdenu zavesu verujući da je to istorijski roman. A onog trenutka kad je izašao, pokazalo se da je sve samo ne istorijski. Zaista jedna aktivna, trenutna stvarnost. Ne samo zbog rata Rusije i Ukrajine, već i zbog preispitivanja odnosa istoka i zapada, i na zapadu Evrope i ovde.

Sa takvim iskustvom tu i tamo – Srbija-Engleska – kako bi glasio vaš životni moto?

– Onog trenutka kad ste me pitali, pomislila sam da je to zaista izlizano – Karpe diem – Ugrabite dan, a mislim da sam pomislila na to instinktivno zato što sam došla u neke godine gde mi se čini da je jako važno da radim upravo ono što volim i da posvećujem tome mnogo više pažnje nego što sam rasipala snagu mnogo više kada sam bila mlađa.