Alegorija na brutalni kapitalizam

Bestseler književnice Sare Gruen Voda za slonove, koji je od 2006. godine na listama najčitanijih knjiga, dugo je bio razlog da se najmoćnije holivudske kuće nadmeću za pravo na filmsku adaptaciju.

Nakon što je osvojila čitaoce širom sveta, ekranizovana priča ovih dana animira i filmsku publiku.

Sa ambicijom da snimi ljubavnu priču veću od života koja neodoljivo podseća na Titanik, reditelj Frensis Lorens upustio se u avanturu sa tinejdžerskom zvezdom Robertom Patinsonom i oskarovcima Ris Viderspun i Kristofom Volcom.

Troje glumaca tumače aktere ljubavnog trougla, mladog studenta veterine koji zbog porodiče tragedije napušta dotadašnji život i pridružuje se domu čudaka - cirkusu braće Benzini, zatim privlačnu zvezdu cirkusa i njenog mračnog i surovog supruga.

Priča smeštena u vreme ekonomske krize krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka, poznato i kao Velika depresija, alegorija je na brutalni kapitalizam i korporativne sisteme što potvrđuje rečenica iz filma: „Cirkus je država sa svojim pravilima i zakonima."

Boreći se za opstanak, članovi ove specifične zajednice, kao i čitava Amerika, krše pravila, uspostavljajući zakon jačeg. Za obične radnike život je težak, dok privilegovana manjina uživa u šampanjcu.

Ipak neke vrednosti poput ljubavi ostaju večne.

„Film je ljubavna priča, ali o drugoj šansi. Nekada smo zarobljeni u svom životu, ali ti neko pruži ruku i spase te", objasnila je Ris Viderspun, glavna protagonistkinja filma.

Sve osim baš ljubavi, u filmu je dočarano autentično, sa akcentom na atmosferu u cirkusu.

Nedostaje dubina posebno između glavnih junaka, filmske hemije među glumcima nema, što utiče ne neubedljivost ljubavne priče.

Prema oceni kritičara, film bi bio daleko bolji da je umesto zvezde Sumrak sage Patinsona odabran neko drugi kome bi pošlo za rukom da ostvari slojevit lik.

Ako ne bi sitničarili, film Voda za slonove valja pogledati, posebno ukoliko se nađete u romantičnom raspoloženju.