Kako se spasavaju filmski klasici – put trake od depoa do digitalno restaurirane verzije

Proces restauracije filma je komplikovan, može da traje i tri meseca, a počinje u depou Jugoslovenske kinoteke, gde se čuva oko 100.000 filmskih kopija. U posebnim uslovima. Kada se izabere filmska traka, šalje se reparatoru koji treba da je pripremi za skeniranje, odnosno otkloni fizička ili hemijska oštećenja.

„Što se tiče hemijskih oštećenja, popravke traju po nedelju-dve dana, svaka rolna posebno se čuva u eksikatoru i radi se to što joj fali. Ako je suva i krta ovlaživanje ili obrnuto. Što se tiče fizičkih ,kada je traka pocepana, to se lepi specijalnim selotejpom, sklapa se sve, ne seče se nijedna slika, sve se čuva u što boljem stanju da bi oni pri skiniranju imali manje posla za sređivanje slike. Kod nas je bukvalno zdravstveni karton filma“, objašnjava Boris Stevanović, tehnički reparator filmske trake.

Spremna traka odlazi na skeniranje.

„Skeniramo 16 mm i 35 mm filmove. Postoje dve glave za 35 mm film, jedna je normalna, jedna je arhivska glava, što znači da ima veći otvor, veću kapiju, što nam omogućava da uhvatimo i perforacije sa strane ukoliko film nije dobro iskopiran. Brzina skiniranja je od jednog frejma u sekundi nekad čak i sporije, do 14-15 frejmova u sekundi ako je traka novija i dobro očuvana“, navodi Stevan Stanić, restaurator filma. 

Potom traka stiže do poslednje stanice – specijalnog programa za restauraciju.

„Sam program ima svoje module sa veštačkom inteligencijom koji nam jako olakšavaju posao, dobrim delom automatski očiste sliku, ali ostane dosta tog materijala koji ili je greškom obrisan, a nije trebalo, program se obično zbuni oko tih pokreta, ili nije uspeo da prepozna oštećenje i ostavio ga je i onda mi moramo ručno da uklonimo to oštećenje. Recimo, ovde je filter promašio malo veću fleku ali to nije problem i ona će biti uklonjena ručno“, precizira Milan Mijušević, restaurator filma.

Restauracija pomaže da se očuva domaća kinematografija, a time i nacionalni i kulturni identitet. Tako se stvara trajna arhiva za buduće generacije.