Kristijan Pecold za RTS: Danas su nam potrebniji filmovi o oporavku nego filmovi distrakcije

O filmu „Ogledala br. 3“, koji je stigao u naše bioskope, za RTS govori jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih reditelja, Kristijan Pecold. Film je premijerno prikazan na Kanskom festivalu, u programu Petnaest dana autora, kritičari ga ocenjuju kao „elegantnu i uznemirujuću misteriju“, „tihu dramu koja dugo ostaje u mislima“.

Mlada, melanholična Laura pukom srećom preživi automobilsku nesreću. Fizički nepovređena ali duboko potresena, ostaje da živi kod Beti, žene ikoja je nesreći svedočila i koja počinje da brine o Lauri sa majčinskom privrženošću, tražeći u njoj ćerku koju je izgubila.

Film Ogledala br.3 je film o preživljavanju nakon tragedija, o načinima na koje se ljudi trude da se oporave i nastave život.

„Kada je moja ćerka imala četiri godine, jedne noći nije mogla da spava, jer ju je boleo stomak, pa smo zajedno gledali TV i naleteli na film o Džejmsu Bondu. Nakon 20 minuta filma mi je rekla: Baš volim filmove o Džejmsu Bondu. Bio sam malo razočaran, pitao sam je: Zašto?, rekla je: On može sve da rasturi i nikada ne mora sve da vrati na mesto i sredi. Za mene postoje dve vrste filmova: jedni su filmovi distrakcije, a drugi su filmovi o oporavku i obnavljanju života. Imam utisak da su nam poslednjih godina potrebniji filmovi o oporavku. Zato sam poželeo da snimim film o maloj grupi ljudi koja se oporavlja od tragedije. Ceo film je baziran na metafori oporavka: pokušavaju da poprave auto, mašinu za sudove, ali iznad svega oni pokušavaju da poprave svoje duše i svoju malu zajednicu“, objašnjava Kristijan Pecold.

U tim pokušajima oni postaju drugačije, nove osobe. U glavnoj ulozi gledamo Paulu Ber, kao i u prethodna tri Pecoldova filma, a tu je i Barbara Auer sa kojom je reditelj takođe ranije sarađivao.

„Ja sam fan Hičkoka, Rosalinija. Oni su celog života sarađivali sa istim ljudima. Volim da imam svoju ekipu. Za mene film nisu slike koje imam u glavi, već kolektivni rad. Sa svojom ekipom sam 25 godina, mi diskutujemo, razgovaramo i iz toga se rađaju ideje, a ne iz samoće mog razmišljanja. Pauli se na primer nije dopao kraj filma i prvo sam odbijao njene kritike, jer sam milsio da je ovo najbolji scenario koji sam napisao. Međutim, pet meseci nakon snimanja snimili smo novi kraj“, otkriva reditelj.

Jedan od junaka filma je i kuća u kojoj živi porodica u koju dolazi Laura.

„U istočnom delu Nemačke postoje mala sela sa čudim imenima, na primer jedno se zove Filadelfija, drugo Novi Boston. Nastala su iz želje ljudi da odu iz Nemačke u Ameriku. I kuća u filmu je američka kuća – teresa gleda na ulicu, umesto na dvorište, kao većina kuća u Nemačkoj. A meni su se uvek dopadale kuće sa tremom ka dvorištu, kao Klint Istvud u filmu Gran Torino sedi na tremu sa pivom u ruci i razgovara sa prolaznicima i to se održava na njegov društveni život. Nemci su, zbog čežnje za Amerikom, gradili takve kuće, zbog svojih neostvarenih snova. I kuća u filmu je kuća neostvarenih snova“, istakao je Pecold.

Ogledala br. 3 su jedinstveno filmsko iskustvo koje vas prodrma do srži, ali i isceli, da nadu, utehu, zagrljaj.