Kako Netfliks, Dizni i Amazon vraćaju korisnike pirateriji

Tokom jednog kratkog perioda činilo se da je piraterija filmova i serija konačno stavljena pod kontrolu. Kada se Netfliks pojavio na globalnoj sceni, ponudio je uslugu koja je godinama nedostajala medijskom sektoru: trenutan, pristupačan i obiman pristup širokoj biblioteci sadržaja.

Desetak godina kasnije, taj početni optimizam je izbledeo. Publika se danas kreće kroz sve rascepkanije tržište koje obuhvata Apple TV, Disney+, HBO Max, Paramount+, Prime Video, SkyShowtime, Hulu i brojne druge platforme.

Kako raste broj striming platformi, tako rastu i troškovi pretplate, a godišnje se na njih u svetu potroši gotovo 130 milijardi dolara.

U Sjedinjenim Državama i Kanadi 2025. godine potrošeno je 55 milijardi, u Aziji su korisnici potrošili 36 milijardi, u Evropi 23, u Južnoj Americi devet milijardi, dok su Australijanci prethodne godine za striming servise izdvojili četiri milijarde dolara.

Zlatno doba striminga koje je kratko trajalo

U prethodnoj deceniji veliki deo svetskog stanovništva bar jednom je preuzeo nešto sa interneta na ilegalan način, a najčešće su to bili filmovi, serije i video-igre.

Najveći udeo bio je u Africi, gde je pirateriju koristilo 75 odsto korisnika interneta. U Aziji se procenjuje da je taj broj oko 70 odsto, u Južnoj Americi oko 60, u Zapadnoj Evropi tek 25 odsto, dok je na Balkanu taj procenat bio dvostruko veći – 55.

U Americi je, zbog zakona i strože kontrole infrastrukture legalnog sadržaja, procenat najmanji – svega 12 odsto.

Veliki deo toga proizilazio je iz frustracije zbog ograničenog pristupa sadržaju, odloženih premijera i skupih ekskluzivnih ugovora.

Piraterija je za mnoge bila način da se zaobiđe distributivni sistem koji je delovao restriktivno i zastarelo.

Jedan od najpoznatijih primera bila je serija „Igra prestola“, za koju je u nekim regionima ekskluzivna prava držao kablovski operater, primoravajući gledaoce da se pretplate na skupe pakete.

Iz sezone u sezonu, nelegalno preuzimanje serije sa interneta konstantno je raslo, a jedna platforma je to uvidela.

Pojava Netflix-a i njegova globalizacija promenile su tržište i pravila igre nudeći nešto novo i u to vreme revolucionarno.

Umesto navigacije nepouzdanim veb-sajtovima i čekanja na preuzimanje, gledaoci su mogli da za relativno nisku mesečnu naknadu dobiju gotovo sve.

Istraživanja koja je sprovela MUSO, agencija koja prati i analizira digitalnu pirateriju, pokazala su da je stopa piraterije u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi znatno opala – u SAD za 48 odsto, a u Evropi za 29 odsto.

Međutim, medijski pejzaž se od tada dramatično promenio. Biblioteke su sada rascepkane na konkurentske servise, a filmovi i serije „skaču“ sa platforme na platformu kako se menjaju ugovori o licenciranju.

Piratski sajtovi i aplikacije kao odgovor na haos

U okruženju u kojem se striming servisi otimaju za sadržaj, podižu cene pretplata i nude šablonski sličan sadržaj, piratske aplikacije ponovo su stekle veliku popularnost.

ARKOM, francuska državna agencija koja reguliše medije i sadržaj na internetu, procenila je da je u poslednje dve godine više od 550 miliona korisnika interneta bar jednom pristupilo sadržaju sa piratskih platformi.

Te platforme najčešće ne hostuju filmove i serije. Umesto toga, naizgled besplatne aplikacije omogućavaju korisnicima da organizuju sadržaj iz različitih izvora, uglavnom ilegalnih, kroz jedan interfejs, a funkcionišu putem sistema dodataka (add-ons).

Ovakve aplikacije ne mogu se pronaći u legalnim prodavnicama kao što su Google Play i Apple Store, već na sopstvenim sajtovima, koji su često prepuni fišing reklama, ali su naizgled jednostavni za preuzimanje i korišćenje.

Za razliku od servisa poput WatchHuba, koji korisnike usmerava na legalne platforme na kojima je dostupan određeni film, ovakve aplikacije povlače sadržaj sa nezvaničnih izvora, uključujući i torrent mreže.

Korišćenje takvih dodataka za pristup sadržaju zaštićenom autorskim pravima bez dozvole predstavlja kršenje zakona.

Siva zona zakona i bezbednosni rizici

Pravna odgovornost koja okružuje platforme za piratsko deljenje sadržaja složena je jer je uključeno više aktera.

Sajtovi i aplikacije za gledanje pružaju interfejs, distributeri trećih strana obezbeđuju materijal zaštićen autorskim pravima, a korisnici pristupaju sadržaju putem dodataka.

U praksi, nosioci autorskih prava do sada su se uglavnom fokusirali na „distributere“ i „pristupne tačke“, kao što su torrent sajtovi.

Iako korisnici koji pristupaju neovlašćenim strimovima možda krše zakon, sprovođenje zakona protiv pojedinaca je retko.

Međutim, korišćenje aplikacija i dodataka za pristup piratskom sadržaju nosi velike rizike, kako upozoravaju stručnjaci za sajber bezbednost.

Korisnici se često preusmeravaju na stranice za klađenje, kripto-prevare, lažne antiviruse, pornografski sadržaj ili sajtove koji traže uplatu „verifikacije“.

Korisnici se izlažu i opasnosti od zlonamernog softvera (malware) i trojanaca, koji mogu zaraziti njihove uređaje i dovesti do krađe ličnih i finansijskih podataka.

Striming servisi su nekada smanjili pirateriju nudeći praktičnost, dostupnost i pristupačnost – drugim rečima, pružali su bolje korisničko iskustvo.

Kako se tržište promenilo, a gledaoci suočili sa rastućim troškovima i „umorom od pretplata“, agregatorske aplikacije postaju sve privlačnije, bez obzira na to da li su izvori legitimni i koliko su zaista sigurne.

Ako se fragmentacija striminga nastavi sadašnjim tempom, piraterija više neće biti posmatrana kao marginalna krivična aktivnost, a njeni rizici neće biti sagledavani sa dovoljno opreza.