„Žetva“ otvara rane koje još nisu zaceljene: Priča o istini, pritiscima i snazi umetnosti

Žetva donosi priču inspirisanu istinitim događajima i sudbinama ljudi čiji su životi zauvek promenjeni ratnim stradanjima. Film je otvorio pitanje da li umetnost ima snagu da ispravi ono što pravda nije uspela. Autor romana Srpsko srce Jovanovo Veselin Dželetović govorio je za RTS  o nastanku priče, filmskoj adaptaciji i borbi da istina dopre do sveta

Autor ističe da priča nije nastala kao roman, već kao snažan lični doživljaj: „Prvo je nastala poema, što je jedinstven slučaj – pa tek onda roman i film. Sve je proisteklo iz susreta sa čovekom 2004. godine“, objašnjava Dželetović. Kako kaže, taj susret ga je duboko potresao i podstakao da u kratkom vremenu napiše delo koje će kasnije postati osnova za širu priču.

Roman prati sudbinu nemačkog barona kome je transplantirano srce Srbina sa Kosova i Metohije. Prema rečima autora, upravo je lična ispovest tog čoveka bila ključna. „Kada je saznao čije srce nosi, krenuo je da traži porodicu. Ono što je doživeo tamo promenilo mu je život“, navodi Dželetović.

Od lične priče do globalne teme

Kako objašnjava, tek godinama kasnije, nakon međunarodnih izveštaja o trgovini organima, postalo mu je jasno koliko je tema o kojoj piše zapravo široka i teška. „Tada sam shvatio razmere svega i koliko je ljudi stradalo u tim strahotama“, kaže Dželetović.

Posebno upečatljiv deo priče odnosi se na trenutak kada baron susreće dete čoveka čije srce nosi. „On je rekao da je u tom trenutku imao osećaj kao da će mu srce iskočiti – da li je to bilo prepoznavanje ili nešto drugo, nikada nećemo saznati“, dodao je autor.

Ipak, put od knjige do filma nije bio lak. Prema njegovim rečima, produkciju su pratili brojni pritisci. „Pojedini glumci su odustali jer su smatrali da nisu ugrožene samo karijere, već i životi“, ističe pisac.

Uprkos tome, film je završen i prikazuje se u bioskopima, ali se, kako tvrdi autor, suočava i sa pokušajima diskreditacije. Posebno izdvaja organizovano ocenjivanje na sajtovima gde se, kako navodi, daju najniže ocene od strane onih koji film nisu ni gledali.

„Nisu slučajno krenuli da daju najniže ocene. To rade organizovano, jer je cilj da se spreči da film zaživi širom sveta“, tvrdi Dželetović.

Ipak, reakcije publike, kako kaže, ostaju snažne i pozitivne. „Do sada nisam dobio nijedan negativan komentar od gledalaca“, dodaje.

Autor veruje da je upravo umetnost najjače sredstvo u borbi za istinu. „Ovaj roman i film govore više od sve diplomatije sveta, jer u njima nema ni mržnje, ni politike, već samo istina“, naglašava Dželetović.

Na kraju, poručuje da je priča nastala u ime žrtava. „U ime njih govorim. Zato ovo ne može da se zaustavi – jer njihov glas mora da se čuje".