Klasici domaće kinematografije kao događaj – digitalno obnovljeni filmovi na RTS-u

Kultni domaći filmovi koji decenijama žive u kolektivnom pamćenju publike dobijaju novi život na Prvom programu RTS-a kroz ciklus digitalno restaurisanih ostvarenja. Glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa Sandra Perović ističe da značaj ovih filmova prevazilazi umetnički okvir i ulazi u svakodnevicu.

„To pre svega govori da ti filmovi nisu samo umetnička dela, već da su deo našeg kolektivnog identiteta. Oni su oblikovali generacije, način na koji govorimo, kako razumemo humor, ironiju, pa čak i kako doživljavamo određene istorijske periode“, naglašava Perovićeva.

Dodaje da činjenica da se replike iz filmova koriste u svakodnevnom govoru pokazuje da su ta ostvarenja „postala deo naše svakodnevice, nešto što nas povezuje“.

Upravo zato, kako ističe, važno je da se filmsko nasleđe ne čuva samo kao arhivska građa, već kao „živa kulturna baština“. Digitalna restauracija, s druge strane, omogućava da filmovi opstanu u vremenu koje dolazi, ali i da budu dostupni u kvalitetu koji savremena publika očekuje.

Filmovi koji ujedinjuju generacije

Govoreći o publici, Sandra Perović ukazuje da će uz male ekrane biti različite generacije. Stariji gledaoci vraćaju se filmovima zbog emocija i sećanja, dok su mladi već u kontaktu sa tim naslovima kroz društvene mreže i kratke video-forme.

„Ovaj ciklus im daje priliku da te filmove sagledaju u celini, da razumeju kontekst i emociju koja stoji iza scena koje već poznaju“, objašnjava, dodajući da upravo tu vidi potencijal da klasici dobiju novu publiku.

Da interesovanje ne jenjava potvrđuje i primer filma Maratonci trče počasni krug, koji je prilikom prikazivanja digitalno remasterizovane verzije okupio više od milion i po gledalaca. „Publika ga ne doživljava kao reprizu već kao događaj“, ističe Perovićeva, naglašavajući da su ovakvi filmovi „prevazišli svoju umetničku formu i postali deo naše kulture“.

Pažljiva selekcija

Selekcija filmova za ciklus, koji se emituje u utorkom u večernjem terminu, rađena je pažljivo. Vodilo se računa o umetničkoj vrednosti, mestu u istoriji kinematografije, ali i o žanrovskoj raznovrsnosti.

Cilj je, kako kaže, bio da se prikaže širina domaće produkcije – od autorskih filmova do popularnih naslova koji su ostavili trajan trag.

Poseban segment ovog projekta jeste proces digitalne restauracije, koji je, prema rečima Perovićeve, izuzetno složen i dugotrajan.

„To je proces koji podrazumeva rad kadar po kadar. Svako oštećenje na filmskoj traci ili zvuku mora ručno da se detektuje i ukloni“, navodi, dodajući da u tome učestvuju timovi stručnjaka, od arhivista do restauratora slike i zvuka. U zavisnosti od stanja materijala, restauracija može da traje mesecima.

Na ovom poslu već dugo rade i Jugoslovenska kinoteka i Radio-televizija Srbije, što dodatno doprinosi očuvanju nacionalne filmske baštine.

Ciklus počinje filmom Idemo dalje reditelja Zdravko Šotra iz 1982. godine, a reč je o ekskluzivnim televizijskim premijerama novog seta digitalno restaurisanih ostvarenja.

Perovićeva poziva gledaoce da prate program i dodaje da je ovo prilika da se domaći filmski klasici ponovo otkriju – ili da se, u novom tehničkom ruhu, vide prvi put.