„Tito, između Istoka i Zapada“ – serija o politici balansiranja u doba Hladnog rata

Prvobitna ideja je bila da se serija zove Jugoslavija između Istoka i Zapada, međutim, to je značilo da bi trebalo zahvatiti i period devedesetih godina, što je jedna posebna i velika tema, napominje gost Beogradske hronike.

„Takođe bismo morali da se vratimo u 1918. godinu, na Kraljevinu Jugoslaviju. Zato smo se odlučili da serija nosi naziv Tito između Istoka i Zapada, kako bismo se vremenski ograničili na period od četrdesetih do osamdesetih godina“, objašnjava Kovač.

Naglašava da se ne mogu sve zasluge za poziciju Jugoslavije u svetu pripisati isključivo Josipu Brozu Titu.

„Nije Tito jedini zaslužan za to što je Jugoslavija tako uspešno plovila između istoka i zapada. Tu su bili ministri spoljnih poslova poput Koče Popovića i Marka Nikezića, kao i ambasadori u Moskvi, Londonu i Vašingtonu, koji su značajno doprineli da ta politika uspe. Jugoslavija se, kao relativno mala zemlja, nametnula kao značajan faktor u međunarodnim odnosima“, ističe Kovač.

Igrane rekonstrukcije rađene po transkriptima sastanaka

Serija rekonstruiše i ključne diplomatske susrete koji su obeležili Titovu ulogu na svetskoj sceni. Jedan od najzanimljivijih, kako navodi scenarista, jeste razgovor sa Vinstonom Čerčilom u Napulju 12. avgusta 1944. godine, koji je rekonstruisan u igranoj formi. Odmah potom usledio je i tajni susret sa Josifom Staljinom.

„Mislim da će gledaocima, kada vide rekonstrukcije ta dva razgovora, biti jasnije kako je Tito bio igrač i kako je rešavao te složene situacije“, kaže Kovač.

Hladnoratovski period, koji je obeležio decenije nakon Drugog svetskog rata, opisuje kao vreme specifičnih međunarodnih odnosa.

 „To je period postojanja dva bloka, vreme kada su poštovani međunarodni zakoni i principi. Možda je u takvim okolnostima bilo nešto lakše snalaziti se, iako je svakako bilo iznenađenja. “ Posebno su ga, kako kaže, privlačili diplomatski susreti i razgovori, pa je detaljno proučavao arhivske transkripte – i domaće i ruske.

„Razlike u transkriptima su male, s tim što svaka strana pomalo sebi daje više na značaju. Ali suština razgovora nije promenjena“, ističe scenarista.

Tito enigma za savremenike

Kovač smatra da Tito nije bio ličnost koju savremenici nisu razumeli.

„Mene su oduševili ruski istoričari koliko dobro poznaju Tita i njegov boravak u Sovjetskom Savezu. On je još 1915. godine bio tamo, bio je ranjen, zarobljen i radio razne poslove. U prvoj epizodi govorimo upravo o tom periodu – o dolasku u Srbiju kao austrougarski vojnik, prebacivanju u Galiciju, ranjavanju i kasnijem boravku u Rusiji.“

Ipak, fokus serije nije na ranijem periodu, već na Titovom političkom manevrisanju između dva svetska bloka. Kao primer navodi period nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom i okretanje Jugoslavije Zapadu, kao i kasnije odustajanje od američke vojne pomoći.

„Kada je američki novinar pitao Tita da li odustajanje znači promenu spoljne politike, on je odgovorio: ‘Ne menja se spoljna politika, nego se menjaju spoljne okolnosti.’ On je pratio šta se dešava u svetu i pokušavao da nađe rešenja za Jugoslaviju“, smatra Kovač.

„Akrobatsko balansiranje"

Podseća i na ocenu Njujork tajmsa, koji je Titov politički stil nazvao „akrobatskim balansiranjem“. „On je govorio da nije balansirao, već da je imao principe koji ponekad ne odgovaraju Istoku, a ponekad Zapadu, i da Jugoslavija sledi svoj put. Ali mislim da je to ipak bilo dobro balansiranje.“

Serija prikazuje i napete odnose sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom, posebno tokom susreta 1971. godine, u vreme unutrašnjih kriza u Jugoslaviji.

„To je bio veoma emotivan razgovor, sa žestokim raspravama. Brežnjev je bio nervozan jer je Tito odbio njegovu pomoć. Posle toga Tito odlazi u Ameriku i, preko ministra spoljnih poslova, indirektno traži zaštitu od Niksona u slučaju sovjetskog napada.“

Nebojša Dugalić uverljiv u ulozi Tita

U ulozi Tita u seriji pojavljuje se Nebojša Dugalić, sa kojim je, kako kaže Kovač, saradnja bila izuzetno uspešna.

„On je već igrao Tita u seriji o Jovanki Broz. Vrlo je predan poslu i uvek traži dodatne detalje. Potpuno se uživi u ulogu i mislim da ju je fantastično odigrao.“

Serija ima 10 epizoda, a najveći izazov bio je obuhvatiti četiri decenije burnih događaja.

„To je vrlo dinamičan period, pun prelomnih trenutaka. Gledaoci će videti ključne istorijske događaje, ali možda nismo dovoljno prikazali kako je to balansiranje uticalo na život običnih ljudi – na standard, kulturu, modu i muziku.“

Posebno ističe uticaj zapadne kulture na jugoslovensko društvo.

„Postojala je izvesna amerikanizacija. Recimo, uticaj američkih kaubojskih filmova na naše partizanske filmove. Kroz arhivske snimke gledaoci će videti kako se živelo od kraja Drugog svetskog rata do osamdesetih.“

Svaka epizoda, dodaje, prati dinamiku približavanja ili udaljavanja od jednog ili drugog bloka.

„Kroz sve epizode imamo zaplete i rasplete – približavanje jednom bloku, sukob, pa okretanje drugom. To je nit koja vodi celu seriju“, naglašava Svetko Kovač, scenarista serije Tito između Istoka i Zapada, na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.