Darko Bajić: Dugometražni dokumentarni filmovi postaju mnogo interesantniji od igranih

Kako je istakao gost Beogradske hronike, reditelj Darko Bajić, BELDOKS je izuzetno bitan festival koji svake godine dokazuje da će još dugo živeti s obzirom na to da pre svega ima izvanredan program i dokumentarne filmove iz čitavog sveta.

„Ovi filmovi nam u stvari kažu, pogotovo nama filmskim rediteljima, jednu jako važnu stvar, a to je da dugometražni dokumentarni filmovi postaju mnogo interesantniji od igranog filma, tako da se reditelji igranog filma moraju dobro potruditi da naprave dobro“, ističe Bajić.

Beograd ima profilisanu publiku i publiku koja izuzetno dobro poznaje film, koja redovno posećuje i Festival autorskog filma, i Fest, i Beldoks, i Sedam veličanstvenih, dodaje reditelj. To je stalana prublika koja dolazi na festivale i koristi ih za pravu komunikaciju sa svetom.

„Tu dobijate sve ono što autor razmišlja, misli, kritikuje u čitavom svetu. Dakle, možda je bioskop danas, poslednje ostrvo slobode u kojem možete da čujete i vidite stvari koje možda ne možete da vidite ni na medijima“, napominje gost Beogradske hronike.

Film Darka Bajića, Film davne budućnosti je deo serijala od pet filmova posvećenih važnim rediteljima domaće scene.

„Moja generacija i mnoge generacije oko mene jednostavno su izgubile mogućnost da pokažu svoj potencijal do kraja. Mi smo u stvari generacija 30%, 40% koji smo pokazali. Kako kaže Bora Drašković u jednom od ovih filmova koje posvećen njemu, filmski reditelji u Srbiji su uspeli samo da stvore torzo od svojih filmova, od onoga što su saanjali i želeli da naprave. I nazvao je reditelje srpske kinematografije – skupljačima perja“, navodi Bajić.

Budućnost filma

U svetu filma razvoj je tekao od metra, gde se štedelo na filmskoj traci, do današnjeg digitalnog doba gde se čini da autori imaju neograničeno vreme. Bajić napominje da se tim pitanjem bavi i knjiga Legende srpske kinematografije: FILM DAVNE BUDUĆNOSTI, koju je izdao Službeni glasnik, Magična linija i FSC, u kojoj su pretočeni razgovori sa četiri naša velika autora. Knjiga u stvari priča da je neophodno uspostavljanje sistema vrednosti.

„Da bi iskustvo jedne dvadesetčetvoročasovne ubrzane mašine koja tera današnju produkciju na proizvodnju histerično ogromnog broja televizijskih serija, televizijskih emisija itd. Uz američku industriju koja u svoje sineplekse ubacuje ogroman broj filmova itd, kao i video-igre. Sve to kad se sabere, vi morate to staviti po strani i morate se vratiti onome šta je zapravo film“, napominje Bajić.

Film Darka Bajića koji će biti prikazan u okviru zvaničnog programa Beldoksa 24. maja u Domu omladine, je priča o vrhunskom, legendarnom reditelju Đorđu Kadijeviću u kome će gledaoci saznati kako i na koji način se on hrabro borio i sa krizama, i sa različitim političkim sistemima, i kako je u čitavoj toj priči uspeo da stvori svoja vrhunska dela, a da sačuva svoju slobodoumnu misao. 

„Znači, da bi se postavio pravi sistem odnosa prema nečemu što je budućnost, a to je veštačka inteligencija, da bi znali šta od nje da uzmemo, šta da tražimo, moramo saznati i doći do toga kroz iskustvo onih koji nisu imali veštačku inteligenciju, nego su imali samo isključivo svoju glavu, svoju maštu i svoju želju da naprave film. Tim iskustvom se boriti protiv toga da vam veštačka inteligencija počne da režira film“, ističe reditelj Darko Bajić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.