Jubilej Jugoslovenske kinoteke – 75 godina od osnivanja

Državni audio-vizuelni arhiv Srbije Jugoslovenska kinoteka je danas u Republici Srbiji centralna ustanova zaštite kulturnih dobara – filmskog i ostalog audiovizuelnog nasleđa. Misija Kinoteke je da prikuplja, sređuje, obrađuje, čuva, ali i da prikazuje filmove, kao i prateću filmsku građu, predmete i druge materijale iz istorije sedme umetnosti.

Najveću vrednost Kinoteke predstavljaju nitratni fond i kolekcija srpskih filmova. Ukupni fond broji više od 100.000 kopija.

Dan kinoteke 6. juna biće obeležen radno, uz više programa. Biblioteka kinoteke zvanično će dobiti ime Olge Dobrović, koja je i osnovala tu specijalizovanu biblioteku, a uveče će biti svečano uručenje Zlatnog pečata doajenu srpskog glumišta, Mikiju Manojloviću i otvoren 26. Festival nitratnog filma. Pošta Srbije će predstaviti poštansku marku objavljenu povodom jubileja Jugoslovenske kinoteke, navodi gošća Jutarnjeg programa, Marijana Terzin Stojčić, stručna saradnica za domaći film

„Ali ono što je za nas filmske arhiviste najznačajnije jeste početak 26. festivala nitratnog filma. Festival je posvećen filmovima snimljenim na samozapaljivim trakama. Samozapaljive trake su trake na kojima je zapravo snimljen najveći deo filmske istorije čovečanstva“, ističe Marijana Terzin Stojčić.

Festival otvara film Džona Kinsmena, Kraljevina Jugoslavija. U pitanju je reportaža o putovanju na proslavu 25. godišnjice Kumanovske bitke. Kinsmen je bio industrijalac sa Sejšela koji je imao kameru u boji.

„I ta privilegija da putuje sa francuskim veteranima od Trsta do Makedonije, tada Južne Srbije, na tu ceremoniju, donela nam je nešto fantastično, to je da prvi put na tom snimku vidimo Milunku Savić. Snimci Milunke Savić su nam poznati iz kasnijeg perioda, kada je već bila stara. Sada prvi put imamo priliku da vidimo Milunku iz tog perioda. Taj materijal stiže iz Kinoteke Savoj, koja je najmlađa kinoteka, nalazi se u Engleskoj, osnovana je 1998. i Kinsmenovi radovi su tamo završili u zbirci“, objašnjava stručna saradnica.

Takođe, videće se i francuski film Na Atosu – Svetoj Gori iz 1917. na kome su francuski ratni snimatelji uz kadrove ostalih manastira snimili i prve do sada znane kadrove srpske svetinje, manastira Hilandar.

„Svi arhivi, sve kinoteke u svetu i u Evropi rade punom parom i jako sam ponosna na to što će Beograd, kao i uvek, od 6. do 16. juna biti deo sveta i 30 gosti iz inostranstva dolazi. Prema tome izvolite“, navodi Marijana Terzin Stojčić.

Filmski centar na Kanskom festivalu

Filmski festival u Kanu je velika filmska pijaca na kojoj vlada zakon velikih brojki i jedan poluzatvoren klub kada je reč o određenim delovima sveta ili autorima koji tamo imaju pristup, naglašava Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije.

„Naše mesto je da pokušavamo na sve moguće načine da budemo prisutni, pre svega da budemo tamo svake godine, da održavamo kontakte, da razgovoramo, da lobiramo, da budemo prisutni kroz Javni servis, ovo što radi Sandra Perović i kroz, pre svega, Filmski centar Srbije i saradnju sa filmskim centrima iz regiona. Ali i da budemo realni da Kan nije jedini festivala kategorije na svetu uz Veneciju i Berlin, da postoje drugi, poput San Sebastiana, poput Lokarna, poput Moskve, poput Karlovih Vari, gde naša kinematografija takođe ima dosta uspeha“, ističe Karl.

Filmski centar Srbije na sve načine pokušava da i naša kinematografija bude prisutna. Dva puta godišnje Beograd je domaćin selektorima svih festivala ili skautima, kojima prikazuju sve naše nove filmove i to će nastaviti da radi i u narednim godinama.

„Danas je za ovaj region ili ovaj prostor, uspeh da se uđe sa dugometražnim igranim filmom i u glavni i u sporedni program Kanskog festivala, isto važi za Veneciju, isto važi za Berlin. Tako da videćemo. Što se tiče politike, ona je uvek prisutna“, napominje Ivan Karl.