Zoran Cvijanović: Serija „Tunel“ nas podseća da ne postoji mala i velika nepravda

Komentari svih onih koji su gledali drugu epizodu serije Tunel naglašavaju maestralnu glumu Zorana Cvijanovića koji je tumačio lik mirnog porodičnog čoveka, bivšeg košarkaša, oca dvoje dece, koga je jedna životna nepravda navela da pređe granicu.

„Pa, doživeo je nepravdu. Jednostavno, neka vrsta iživljavanja njegovog bivšeg đaka koji je sticajem okolnosti sin visokopozicioniranog funkcionera u njegovom gradu. Tu se stvorila neka kombinacija koja je za njega bila nepodnošljiva, jer on nije mogao pravdu da dobije nekim regularnim, redovnim postupkom, preko suda ili advokata ili svega toga zajedno“, objašnjava Cvijanović.

Svaka od tih malih ljudskih sudbina se lomi na nekoj nepravdi, dodaje gost Beogradske hronike, što nas stalno podseća da ne postoji velika i mala nepravda, da je nepravda uvek nepravda, a da su samo posledice koje ta nepravda pokrene i izazove su onda velike ili male.

Istinite priče

Petar Ristovski, jedan od reditelja serije, istražio je više od 300 slučajeva koji se nalaze u policijskim dosijeima i odabrao 11 koji su bili najintrigantniji u prethodnih 20 godina.

Epizoda od nedlje je u najvećoj meri istinita, naglašava Zoran Cvijanović, i to zahvaljujući Petru Ristovskom koji je godinama istraživao taj materijal i osetio filmski potencijal koji leži u njemu.

„S druge strane, to je jedna tema koju bismo bukvalno mogli da koristimo da objasnimo termin neznani junak. Iza tih priča stoji kompletno jedno odeljenje, to pregovaračko odeljenje MUP-a Srbije koji su potpuno ljudi iz senke koje niko praktično i ne poznaje. I hvala bogu da većina ljudi njih ne poznaje, jer kada njih upoznaš znači da je život došao u veliki škripac“, napominje Cvijanović.

Ujedno, serija priča i o njihovim privatnim životima i ličnim sudbinama jer ovaj posao ostavlja posledice i na njih. Oni podnose velike žrtve da bi obavili taj svoj posao spasavanja ljudskih života.

Zato je pred glumcem velika odgovornost da ne izneveri one koji su akteri i žrtve ovakvih priča, i to ne može glumac sam da iznese.

„Ali uz pomoć Petra Ristovskog koji nas je s jedne strane terao da ulazimo u neke intenzitete tih situacija i osećanja uz pomoć mojih kolega koji su prihvatili dramatičnost cele te priče i onako na jedan timski način stvarno ostvarili taj kritičan trenutak koji smo mi tamo zabeležili. To je sve definitivno pomoglo da to i napravimo“, kaže Cvijanović.

Postoji izlaz iz tunela

Specijalni pregovarački timovi MUP-a su rešavali ove slučajeve i kako je naveo reditelj Petar Ristovski, šalju nam poruku da postoji ilaz iz tunela.

„S jedne strane čovek upada u jedno osećanje ili u jedno stanje koje ne može da kontroliše, koje dobije takav intenzitet da on prosto ne može da izađe na kraj sa njim. Onda ono počne da rukovodi vama i vi se ponašate na neki način gotovo da ne možete sami sebe da prepoznate. I u tom trenutku čovek praktično zavisi od pomoći koja dolazi iz spolja, koja dolazi sa strane. A onda do izražaja dolazi majstorstvo tih pregovarača da pronađu način kako da vam se približe i kako da vas na neki način bukvalno zagrle i izvuku i svega toga zajedno“, napominje Cvijanović.

Dodaje i da su svi na snimanju reagovali na ove priče. Čak i mlađi glumci koji tumače uloge policajaca su mu prilazili, kaže Cvijanović, i govorili mu da su na strani njegovog lika.

Doduše, dodaje gost Beogradske hronike, Petar Ristovski je insistirao na tome da se ne radi o kriminalcima, da nisu u pitanju klasični negativci, već prosto ljudima koji su zalutali u svom životu i došli u takvu situaciju, navodi na kraju gostovanja glumac Zoran Cvijanović.