Radojko Maksić, poslednji svedok nuklearne havarije u Vinči i čuvar formule plemenitosti

Radojko Maksić (1933–2021) je kao mlad fizičar bio jedan od ozračenih u nuklearnoj havariji u Vinči 1958. godine. U istoriji medicine upisan je kao prvi čovek kome je uspešno transplantirana koštana srž. Jedna od njegovih životnih misija bila je da sačuva sećanje na humane donore koštane srži i na lekare koji su nesebično pomogli u izlečenju mladih naučnika.

RTS je pre deset godina snimio dokumentarni film o akcidentu u Vinči, kada je 15. oktobra 1958. godine šest mladih naučnika ozračeno dozom koja je u Jugoslaviji bila nemerljiva. Prvi put, pred kamere RTS-a, stao je svedok događaja, jedini spreman da govori o tom udesu u kome je izgubio najboljeg prijatelja, Životu Vranića, koji je kao student završne godine fizike, u Vinči radio svoj diplomski rad.

Stalno zaposlen u saveznim organima u vreme SFRJ, a zatim i u republičkim ustanovama nadležnim za primenu nuklearne energije u miroljubive svrhe, Maksić je učestvovao u rešavanju značajnih problema u ovoj oblasti na nacionalnom i međunarodnom nivou sve do penzije.

Dnevnike koje je tokom lečenja u pariskoj bolnici „Kiri“ vodio godinu dana pre njegove smrti, objavio je „Kreativni centar“. Po Maksićevoj želji, celokupna autorska naknada od ove knjige namenjena je lečenju dece obolele od raka.

Maksićeve beleške o podvigu koji je pomerio granice nauke, pre svega govore o ljudskoj velikodušnosti i požrtvovanosti francuskih građana koji su donirali svoju koštanu srž petorici srpskih fizičara, iako su bili upozoreni da se ne može predvideti kako će to uticati na njihovo zdravlje. I pored toga odlučili su da tokom jednog bolnog zahvata, potpuno nepoznatim ljudima doniraju koštanu srž.

Studenti Života Vranić i Radojko Maksić, bili su prvi pacijenti kojima je presađena koštana srž. Za Životu, koji je bio najviše ozračen, nije bilo spasa, ali je Radojka taj zahvat vratio u život. Bio je to podvig francuskih lekara, sa doktorom Žoržom Mateom na čelu, ali i onih Francuza, donora koštane srži, koji su se dobrovoljno javili da pomognu.

Pomeranje granica saznanja i dostignuća često se u ljudskoj istoriji plaćalo životima. Novinarka RTS-a Jelena Božović, koja je i pre deset godina uradila emisiju o događajima u Vinči 1958. godine i razgovarala sa Radojkom Maksićem, u okviru dokumentarnog serijala Rodoslavci odlučila je da ponovo oduži dug, da se oni koji su nas zadužili ne zaborave.