Urednice dečjeg programa javnih servisa: Pratimo trendove, ali ne po svaku cenu

Urednice iz dva javna servisa Srbije – Olivera Šunjević, urednica programa za decu i mlade Radio-televizije Vojvodine, i Jelena Popadić, urednica dečjeg programa RTS-a, složile su se da su promene u programu sa protokom vremena neminovne, ali treba da se urade profesionalno i na pravi način. Ipak, kako kažu, i danas na adrese njihovih redakcija stižu pisma mališana, koji ih šalju junacima iz omiljenog serijala, ili se uključuju u živi program.

„Svake subote mi imamo živi program i deca se uključuju. Jako je iznenađujuće da nam se uključuje deca i iz regiona, iako svi misle da televizija danas nije popularna, jer se deci odmah dâ tablet, tu je Jutjub, neki drugi kanal... društvene mreže. Međutim, deca nam se javljaju i mi smo oduševljeni“, rekla je Olivera Šunjević, urednica Programa za decu i mlade Radio-televizije Vojvodine.

„Mogu da kažem konkretno za emisije i serijale koji se trenutno daju na RTS 1, to su Plava ptica tokom prolećne sezone i NTC kviz tokom jeseni. Poslednjih godinu dana, sve vreme su obe emisije bile u prvih 50 najgledanijih emisija. Prosečna gledanost nam je, naravno, u zavisnosti od toga koliko sunce sija tog dana, između 170.000 i 350.000 gledalaca, samo onih koji gledaju u trenutku emitovanja“, izjavila je Jelena Popadić, urednica dečjeg programa RTS-a.

Dodala je da na adresu emisije Plava ptica deca šalju pisma. Osim toga, stiže veliki broj mejlova i poruka na Fejsbuku. To demantuje one koji smatraju da niko više ne piše pisma niti gleda dečje TV emisije.

Mnogo toga se promenilo u društvu, promenila su se deca, vremena, pa tako i, moguće, pristup dečjim emisijama. Zato su neki njihovi elementi podložni promenama.

Gošća Beogradske hronike Olivera Šunjević smatra da svako ko radi na dečjim emisijama treba to da radi s ljubavlju.

„Deca danas žive u digitalnom dobu, i za njih su one emisije koje smo mi pratili preduge. Oni danas gledaju jako kratke emisije koje traju po par minuta, koje imaju puno efekata, bleskova, i to jako štetno utiče na decu“, smatra Šunjevićeva.

Ne ide se tragom „brze montaže“

Popadićeva, s tim u vezi, misli da „ne treba da se popusti“ i da se zato skraćuju prilozi u dečjim emisijama.

„Moramo da imamo na umu da ispred sebe imamo dete koje živi 2023. godine. Ne možemo da se obraćamo detetu iz pedeset četvrte ili šezdeset sedme godine. Ali smatram da je naša uloga da držimo nivo, i da ne podilazimo na način da to bude zapravo uslov da oni to gledaju, mi moramo na neki način da im podvalimo sadržaj. Moramo da znamo šta oni hoće. Mi smo konkretno u Plavoj ptici strukturisali emisiju tako da ona sad ima više manjih rubrika, ali mi ne idemo tragom brze montaže, smene kadrova koji su, što ja govorim, kao epileptični neki napad izgleda taj signal sa ekrana – to ne radimo“, objasnila je Popadićeva.

Šunjevićeva dodaje da se sa kanalima koji konstantno emituju crtane filmove, treba boriti najpre kvalitetnim sadržajem koji će imati zabavnu ali i edukativnu notu.

„S druge strane, jako veliku ulogu imaju roditelji. Mi pričamo o edukaciji dece, međutim, ja mislim da treba prvo da naučimo roditelje da sa svojom decom gledaju programe, da prate šta ona gledaju“, ispričala je Šunjevićeva i upozorila da navika gledanja različitih sadržaja može da pređe u zavisnost: „Od najmlađeg uzrasta treba naučiti dete šta treba da gleda i kako da bira sadržaj.“

Sve su popularnije i serije za decu koje emituju kablovski kanali. Serije su skupe. Postavlja se pitanje stoga koliko budžeti javnog servisa dozvoljavaju da tako nešto sami naprave.

„Igrana serija je skupa igranka, skupa igračka, skup projekat. Procena serije koju smo mi planirali da uradimo prevazilazi 50 posto naš godišnji budžet redakcijski, tako da, dok je tako, mi nismo prosto u mogućnosti. Ja ne bih nikad prihvatila da se to radi pomoću štapa i kanapa, da to izgleda tek da smo uradili, tako da se radije opredeljujem da radimo onda više manjih projekata nego serije za decu – nažalost“, rekla je Popadićeva.

Sličan razlog ponavlja i gošća sa javnog servisa Vojvodine. „Nažalost, samo možemo da sanjamo. Međutim, verovali ili ne, mi se trudimo, i stvarno, najraznovrsniji sadržaj priređujemo deci“, kaže Šunjevićeva.