„Dina: Drugi deo“ – trejler je stigao, ali koliko ćemo još nastavaka dobiti

Često se primećuje da je film Džordža Lukasa iz 1977, Ratovi zvezda, bio pod velikim uticajem Dine Frenka Herberta. Centralna planeta prekrivena pustinjom; mešanje religije i magije do tačke u kojoj se praktično ne razlikuju; prikaz galaksije u kojoj je demokratija propala i gizdavi plemići koji se bore za kontrolu nad solarnim sistemima – svi su prisutni u oba dela naučne fantastike. Pa ipak, Dina nije Ratovi zvezda, čak i ako će drugi deo, za koji je prvi trejler izašao ove nedelje, bez sumnje pružiti publici trenutak koji je do sada najviše ličio na Ratove zvezda.

Godine 2021. prvi deo adaptacije Dine Denija Vilneva uspeo je da nas zainteresuje uprkos tome što se skoro u potpunosti fokusirao na užasan pad Kuće Atreides od ruku trulih i nemilosrdnih Harkonena, i ostavljajući osećaj nade i buduće slave naizgled duboko zakopane  ispod peščanih dina.

U knjizi uvek postoji osećaj da će preci Atreides kao vladari Arakisa dobiti svoju nagradu, jer će potomak Pol očigledno završiti kao prorečeni mesija Bene Geserita i verovatno preuzeti poznati univerzum. U filmu ima manje nagoveštaja, ali je manje važno, jer naučno-fantastični slatkiš za oči, više je nego bilo šta što je ranije viđeno na velikom ekranu.

Zanimljivo, novi trejler nam pokazuje malo od spektakla koji možemo da očekujemo u finalu Dine: drugi deo, kada se car Šadam IV, koga tumači Kristofer Vokena, spušta sa svom svojom vojskom na Arakis, samo da bi otkrio da je zaista trebalo da ostane kod kuće. Umesto toga, vidimo više Zendajine Čani, svedočimo transformaciji lejdi Džesike Rebeke Ferguson u Fremanovu tetoviranu, časnu majku koja voli začine, i upoznajemo se sa promenljivom princezom Irulan (Careva ćerka) Florens Pju. Tu je i pogled na spektakularne scene iz knjige u kojima Pol Atrejdes prvi put jaše džinovskog peščanog crva.

Dina je veoma čudan roman, ali njegovi nastavci postaju samo čudniji i neortodoksniji što Herbert dublje ulazi u svoju čudnu i divnu galaksiju ljudskih kompjutera, putovanja u svemir inspirisana psihodelijom i klanovima veštica koji modifikuju gene.

Mudro, Vilnev se do sada samo posvetio spremnosti da adaptira Herbertov prvi nastavak, Dina: Mesija – koji, iako nema vrhunsku kosmičku bitku koja definiše njegovog prethodnika, u najmanju ruku je prepun političke intrige, visoke drame i čarobnjaštva koji se proteže kroz milenijume. Zavere koje su privukle fanove na Arakis na prvom mestu.

S obzirom na to da je prvi nastavak Dine zaradio više od 400 miliona dolara na svetskim blagajnama, sva je šansa da bi njegov nastavak trebalo da pređe granicu od milijardu dolara. Ovo nije film o čijim šansama treba da brinemo, zaključuje kolumnista Gardijana.