Film „Leptirica“ Đorđa Kadijevića - pedeset godina tajanstva i mašte

U „TV Reviji“ od 27. marta 1973, taman pre 50 godina, najavljen je „Ciklus filmova tajanstva i mašte“, prikazan na prvom programu beogradske televizije tokom aprila te godine.

„To je prvi pokušaj“, stoji u TV Reviji, „da se kod nas snime filmovi po ugledu na proslavljenog Alfreda Hičkoka“.

Beogradska televizija je posao poverila reditelju Đorđu Kadijeviću koji je za taj prvi aprilski ciklus "strave i užasa" snimio tri filma („Devičanska svirka“, „Štićenik“, „Leptirica“) a četvrti je bio film reditelja Branka Pleše „San doktora Mišića“. 

Film "Leptirica" premijerno je prikazan kao drugi po redu, 5. aprila, posle "Štićenika" koji je emitovan 29. marta.  

Za „Leptiricu“ Kadijević je uradio scenario prema pripoveci Milovana Glišića „Posle devedeset godina“.

I sve je tu. Zabito selo Zarožje, vodenica u kojoj stradaju vodeničari, sećanje na Glišićevog vampira Savu Savanovića koji posećuje vodenicu, grob vampira/vampirice „u Krivoj jaruzi pod račvastim brestom“, glogov kolac, siromašni vodeničar i lepota devojka, zastrašujući zvukovi...

Pa kako nije horor?

„Rekao bih da to ustaljeno viđenje Leptirice kao horora nije dovoljno inteligentno. To uopšte nije horor“, nedvosmislen je reditelj Đorđe Kadijević.

„Horor ima određena pravila – infantilno sujeverje je prvo, drugo je pripadnost kriminalističkom žanru. Leptirica nije ni jedno ni drugo. To je fantastika a ne horor. To je dubinska analiza čovekovog iskonskog straha“, kaže za Internet portal RTS-a Đorđe Kadijević.

Inače, Kadijević je dobitnik Nagrade „Bela Lugoši“ za izuzetan doprinos horor umetnosti Ded lejk festivala. 

I pre i posle ovog ciklusa iz aprila 1973, Kadijević je snimao filmove koji se svrstavaju u ovaj žanr ili su makar imali elemente fantastike i horora. Jedan od izuzetno zapaženih je i „Sveto mesto“ iz 1990. godine.

Tako, odrednica da je „Leptirica" prvi srpski horor i nije najpreciznija.   

Istican kao pripadnik crnog talasa u srpskoj kinematografiji, Kadijević kaže da je prošao bolje nego njegove kolege: „Nisam se bavio tadašnjim sistemom, zamerali su mi samo interpretaciju ratnih događaja. Prešao sam na televiziju i promenio žanr. Tamo sam sreo Pavla Ugrinova, Filipa Davida, Zoru Korać… Oni su bili izuzetno obrazovani i sami stvaraoci“, objašnjava Kadijević.

Integralna stvarnost „Leptirice"

Reditelj se na televiziji, vratio svojim prvim ljubavima – istoriji i mitologiji. Tražio je sižee iz naše i evropske ali i svetske imaginacije koja je „jednako realna kao i stolice oko nas“, kaže reditelj Kadijević.

„Na taj način je Leptirica proizvela utisak koji nisam mogao ni da sanjam. To je ono kad ne umrete na vreme pa doživite da idete od televizije do televizije jer vas zovu novinari da kažete nešto o pola veka jednog filma“, dodaje Kadijević.

Zato, kaže, koristi priliku kojoj se nije nadao da još jednom objasni prirodu filmske fantastike, na način na koji su to radili Bergman i Tarkovski.

Oni su se, kaže reditelj, bavili integralnom stvarnošću, spojem spoljašnjeg, egzistencijalnog iskustva i unutrašnjeg života u svakom čoveku.

„U tom spoju je integralna stvarnost i to je ono čime se bavi i Leptirica“, zaključuje Kadijević.

Fantastika ili horor, film TV Beograd „Leptirica“ koji potpisuje Đorđe Kadijević antologijsko je delo srpske i jugoslovenske kinematografije.