Munje O5! – Mare i Pop ponovo jašu, i to kako

Mare i Pop su se vratili! Možda su dvadesetak godina matoriji, ali su i dalje zadržali onu dečačku energiju zbog koje vam se čini da je sve u životu moguće uraditi. Odlična hemija dinamo dvojca, zajedno sa Gojkom, nosi film i na momente biste pomislili da ste se vratili u 2001. godinu, ali se mora priznati da nedostaju Nebojša Glogovac i Zoran Cvijanović. Kultnu stvar „Rizlu imaš, a ličnu kartu nemaš“ zamenila je Mila Sila sa „Koliko si jak“, koja nakon male prerade i popravke dosta dobro „udara“.

Namerno sačekavši nekoliko dana (novinarska projekcija je bila krajem prošle nedelje) da bih skinuo ružičaste naočare nostalgije kako ga ne bih nepravedno popljuvao u odnosu na original, zaključak je sledeći: Munje O5! su poprilično ispunile očekivanja.

Pop (Sergej Trifunović) i Mare (Boris Milivojević) prosto briljiraju ispred kamere. Prvih nekoliko scena i već ste navučeni na Popovu zaraznu energiju, koja uspeva da probudi čak i Mareta iz njegove defetističke učmalosti.

Ali bio je potreban magični sastojak. Nešto što bi moglo Mareta da prodrma. Da ga „čačne“ i iznervira. Hmm, šta bi to moglo da bude? Bolje rečeno, ko? Pa, kad imate lika po imenu Gojko i nadimku Sisa (karakterna crta), šta vam više treba.

Gojko (Nikola Đuričko) im je ponovo ukrao pesmu, a u međuvremenu je postao kralj nove balkanske muzičke scene kojom gospodari iz Beča. Bliži se i 20-godišnjica mature, a Gojko je odlučio da organizuje proslavu i usput se, naravno, pohvali kako je uspeo u životu.

Neka igre počnu, Pop i Mare idu u Beč! Na putu do Beča sreću se sa razrednom (Jelisaveta Seka Sablić) i Lolom (Milica Vujović), a u austrijskoj prestonici i sa ostatkom odeljenja i Katom (Maja Mandžuka).

Naravno, plan je da nema plana. Munje ne bi bile Munje da ima reda. U potpunom haosu koji nastaje kaseta sa demo snimkom završava u pogrešnim rukama, a Gojko doživljava katarzu pored jedne bečke fontane.

Do kulminacije dolazi u jednoj bečkoj diskoteci gde Mila Sila (Miona Marković) treba da zapali atmosferu sa hitom Koliko si jak, a u tome joj, spletom (ne)mogućih okolnosti, pomažu Pop i Mare.

Sve je isto, samo njih nema

Hemija između Popa i Mareta je nesumnjiva, skoro pa opipljiva i zajedno sa Gojkom čine da radnja filma lagano teče. Premisa je jednostavna, kao i u originalu, i može se videti da su reditelj Radivoje Andrić i scenarista Srđa Anđelić išli na to. Što menjati nešto što je dobro.

U većini slučajeva, humor je odličan i često pojačan samom apsurdnošću scena i situacija.

Ipak, mora se priznati da nedostaju Deda Mraz (Zoran Cvijanović) i Pandur (Nebojša Glogovac). Velika vrednost originalnih Munja i ono što ih je u dobroj meri činilo posebnim nalazila se u tome da je osim glavnog dvojca, postojao i neodoljivi sporedni dvojac.

Bez zameranja ikome od sporednih likova (posebno mladim glumcima Ivani Zečević, Stojši Oljačiću i Marku Pavloviću), deluje da je scenario po pitanju sporedne radnje malo tanak.

Ono što takođe treba pomenuti je glavna numera. Kultna dram end bejs numera Rizlu imaš, a ličnu kartu nemaš obeležila je čitavu generaciju 2001. godine. Iako Koliko si jak počinje klasičnim autotjun zvukom, nakon obrade Mareta i Popa pesma poprima potpuno drugačiju formu i uklapa se sa haotičnim finalom filma.

Može se reći da je nova avantura mastera basa i besa svakako našla svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije.