Denis Murić – od „Ničijeg deteta“ do „Zlatnog dečka“

Upoznali smo ga kao klinca iz Zvečana, koga je publika zavolela u fimu „Ničije dete“. Mladi glumac Denis Murić nedavno je privukao pažnju u ostvarenju „Zlatni dečko“. Dobija brojne ponude, a uskoro ćemo ga gledati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u predstavi „Alisa u zemlji strahova“.

Poverovali smo mu odmah. Još kada se pre osam godina prvi put pojavio na filmu, u ostvarenju Ničije dete Vuka Ršumovića. Danas, nakon filmova Enklava, Toma, serije Grupa, pozorišnih uloga, potvrđuje naše poverenje i u novom bioskopskom hitu Zlatni dečko. Denis Murić je u naslovnoj ulozi.

– To je neki period koji se meni trenutno dešava u životu, da se zapravo poklapa sa tim fenomenom koji smo obrađivali u filmu. Odnosno, mlad momak, talentovan, darovit, koji zbog svog talenta upada u razne neprilike.

Film nam pokazuje da talenat nije dovoljan za uspeh, pa makar bio i vanserijski. Neophodan je posvećeni rad. Šta još po Vašem mišljenju?

– Samokritičnost, disciplina koju ljudi moraju naći sami za sebe. Ja sam svestan da sam ja u ovom periodu baš Zlatni dečko i svestan sam da moram da radim još puno i da sam tek na početku, i da je sve ovo, još uvek, proizvod nekog dara ili talenta. Od 'ničijeg deteta do zlatnog dečka'. Nekako je sve dolazilo tako prirodno da nisam imao potrebu bilo šta da se puno pitam, da li je ili nije. Svakog dana se preispitujem.

Oko čega se preispituješ?

– Pre svega oko vrednosti svoje. Da li sam dovoljno vredan za ovaj posao? Da li nekome uzimam mesto? Prosto, da li sam dosledan ovog svog poziva i zadatka. Stvarno se trudim, ne da ostanem na zemlji, nego da stvarno nekako ostanem na svom. Da ne odletim u svim tim mislima i pohvalama, jer nije lako. Ja sam svestan da tu prestaje napredak. Voleo bih da moj napredak nikada ne prestane i da stalno radim na sebi.

Uživa u probama, u stvaralačkom procesu i filmskim i pozorišnim. Ovih dana za komad Alisa u zemlji strahova u JDP-u, u režiji Aleksandra Popovskog.

– Toliko se stvari otvorilo u tom pozorištu. Baš sam nekako, pružilo nam je puno prostora i slobode koja onda zapravo postaje neki teret, jer shvatam da možda ništa nije dovoljno. I filmske probe mogu podjednako da budu interesantne, i zanimljive, i nadahnjujuće. Nema pravila, nikakvih. Sadržaj je taj koji nas „loži”.

Dosadašnji glumački put Denisa Murića bio je bogat kvalitetnim sadržajima. I nastavlja se. Gledaćemo ga i u novim filmovima Slobodana Šijana, Koste Đorđevića, a ovih dana čita i nove scenarije.