Filmski festival u Sopotu podsetio na delo Puriše Đorđevića

„Mladomir. Prezivam se Đorđević. Imam nadimak Puriša, tako da me svi sad znaju kao Purišu Đorđevića i moje ime se vlo često upotrebljava kad god napravim jedan loš film“, duhovito je napomenuo poznati reditelj na otvaranju okruglog stola.

Počast na „Sofestu“ za duhovitog, samoironičnog veterana koji je za svojih 95 godina snimio više od 70 igranih i dokumentarnih dela. Pionir srpskog i jugoslovenskog filma koji je debitovao davne 1953. godine sa komedijom Opštinsko dete, izveo je domaći film u svet. „Zlatna ruža“ na Venecijanskoj Mostri koju je njegova muza Milena Dravić dobila za ulogu u filmu Jutro, bila je prva značajna svetska nagrada za našu kinematografiju.

„Ono što, nažalost, prilikom ovog slučaja sa Milenom niko nikada nije pomenuo, ja sam sa Milenom snimio jedanest filmova i da parafraziram kao dobru rečenicu – to je bio najduži filmski brak u svetu“, podseća filmski veteran.

Istoričar filma, Radoslav Zelenović, naglašava da njegova trilogija Devojka, San, Jutro, a potom Podne, snimljeni od 1965. do 1968. godine je ono što mi zovemo antologijom srpske i jugoslovenske kinematografije.

„To je čovek koji je protiv svega onoga što je protiv čoveka. On je bio i u svom delu, ali i u praktičnom delovanju i protiv svojih ličnih revolucija“, napominje Aleksandar Avramović, Umetnički direktor „Sofesta“.

Na izložbi „Po jutru se dan poznaje“, redosled plakata i fotografija iz Purišinih filmova u Centru za kulturu Sopot, uz okrugli sto, podsetili su festivalsku publiku na život i stvaralaštvo neumornog Puriše Đorđevića.