Intervju: Kolin Farel

Najpoznatiji irski glumac iz predgrađa Dablina, Kolin Farel, poznat je po visokobudžetnim holivudskim filmovima koji konstantno pune svetske bioskope, ali i po tome što često puni sadržaje tabloida zbog burnog privatnog života. Ulogom Aleksandra Velikog u filmu Olivera Stouna dokazao je da se ne boji kontroverzi.

Za zvezdu filmova Totalni opoziv, Telefonska govornica, Dardevil, Regrut i popularnih TV serija, još je veći izazov kada glumi u nezavisnim, nekomercijalnim umetničkim filmovima poput grčkog Jastoga.

Film smelo i metaforički ogoljava društvene konvencije i dešava se u distopijskom društvu budućnosti gde je zabranjeno biti samac.

Na neki način „Jastog“ je o film usamljenosti. Da li je to problem sa kojim se suočavamo u 21. veku?

Da. Mislim da je usamljenost poznata stvar, oduvek je bila problem, od početka civilizacije. Uvek se od nekog tražilo da ugrozi svoju sreću radi sreće druge osobe, neko je uvek živeo zarobljen u tuđem doživljaju dobra i zla, a to samo po sebi rađa usamljenost jer te odvaja od tvojih prirodnih poriva i vrednosti.

Da li se na neki način identifikujete sa junacima koje oživljavate u filmovima?

U svakom liku ima ponečeg s čim se poistovećuješ kao ljudsko biće. Mislim da ne postoji ništa na ovom svetu što je jedno ljudsko biće osetilo, a da nije i svako drugo. Zvuči surovo, ali mislim da postoje samo različiti stepeni besa, straha, bola ili nade, tuge, ljubavi, mržnje. Svi to osećamo, ali intenzitet kojim to doživljavamo karakteriše naše lične prošlosti, karaktere i suštine.

Postoji li žanr u kojem se još niste oprobali, a voleli biste?

Horor! Obožavam dobar horor. Ali nikad nisam pročitao dobru priču, nikad ne dobijam ta scenarija. Nikad nisam snimio horor film. Odrastao sam gledajući Petak 13, Noć veštica, Strava u Ulici brestova. Hteo bih i tu da se oprobam.