Svetski standardi u lečenju aritmije

Nagle promene vremena utiču na hronične bolesnike, ali i na zdrave, koji mogu biti malaksali ili depresivni. Treperenje u grudnom košu, ubrzan ili usporen rad srca, doživela je većina nas. Ako je srce zdravo, lekari kažu da terapija nije potrebna. Međutim, neke aritmije zahtevaju lečenje, jer su čest uzrok iznenadne smrti.

U mirovanju i tokom laganog kretanja brzina srčanog rada iznosi od 60 do 100 otkucaja u minutu. Ali, ukoliko osoba popije previše kafe i puši ili je imala izuzetno stresan, naporan dan, osetiće promene u radu srca. Većina aritmija smatra se bezopasnim, i ne leče se.

„Normalno da nećemo na svaki preskok i svaku elektrosistolu da idemo na pregled lekaru, ali ako imamo nešto što je učestalo, pa imamo u našoj porodičnoj anamnezi srčane bolesnike, članove porodice koji su imali iznenadnu srčanu smrt, imali urođene mane - to ipak iziskuje određene preglede", istakla je doktorka Vesna Andrić.

Godišnje, u Srbiji više od 2.000 ljudi oboli od aritmije. Ugradnja pejsmejker defibrilatora je pravo rešenje.

Uprkos tome što u državi ima 18 pejsmejker centara, na tu intervenciju se čeka do dva meseca. U toj oblasti dostigli smo svetske standarde, a u Klinički centar Srbije na obuku dolaze i lekari iz drugih zemalja.

„Do šezdesetih godina, nismo znali kako se umire, koji je mehanizam smrti, šta to dovodi do srčanog zastoja, a od tada od kad postoji holter monitoring i kontinuirano praćenje ritma više sati, ili dana, mi znamo da svakom srčanom zastoju prethodi neka srčana opasna aritmija", objasnio je doktor Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra KCS.

U zavisnosti od toga u kom delu srca aritmije nastaju i kojom brzinom srce radi, razlikuju se tahikardija - više od 100 otkucaja u minutu, i bradikardija - manje od 60 otkucaja u minutu. U oba slučaja, izuzetno je važno redovno uzimati terapiju i pridržavati se saveta lekara.