Aminokiseline ključ dugovečnosti?

Posle fantastičnog otkrića ruskog naučnika Vladimira Skulačova koji je usavršio „podmlađujući" antioksidans, dobre vesti o novim načinima borbe protiv starenja stižu iz Italije.

Tamošnji naučnici tvrde da su otkrili „eliksir života", koktel od tri aminokiseline koji produžava životni vek, ali zasad samo miševima.

Istraživanje na sredovečnim miševima muškog pola, čiji su rezultati objavljeni u najnovijem broju časopisa „Ćelijski metabolizam", sproveli su Enco Nizoli i Mikele Karuba sa Univerziteta u Milanu.

Miševi koji su unosili koktel aminokiselina, živeli su znatno duže od miševa koji su imali na raspolaganju uobičajenu hranu.

Pijući vodu sa dodatkom tri aminokiseline, glodari su u proseku živeli 869 dana, što je 12 odsto duže u odnosu na 774 dana, koliko su prosečno živeli miševi u kontrolnoj grupi koja je dobijala tečnost bez dodataka.

Uz čarobni eliksir, životinje nisu samo duže živele već su i dobile na snazi i poletu, što je rezultat bioloških promena koje su dovele do boljeg dotoka energije u ćelije i smanjenja štete nanete procesom oksidacije, navode Nizoli i Karuba, prenosi agencija Ansa.

Tokom 2009. godine stručnjaci su pokazali da iste esencijalne aminokiseline, leucin, izoleucin i valin, doprinose dugovečnosti jednoćelijskih gljivica.

„Tajna aminokiselina bi mogla da leži u njihovoj sposobnosti da povećavaju broj mitohondrija 'električnih motora' ćelija, kako u običnim mišićima, tako i u srcu", objasnio je vođa istraživanja Nizoli.

Prema njegovim rečima, ovo je prva demonstracija produženja životnog veka miševa uz pomoć mešavine aminokiselina.

Među 20 aminokiselina koje grade proteine u organizmu leucin, izoleucin i valin su „zaduženi" za osobine koje se dovode u vezu sa borbom protiv starenja.

Ispitujući različito dejstvo posle unosa tih aminokiselina i proteina koji ih sadrže, naučnici su zaključili da je mnogo delotvorniji koktel.

Za razliku od proteina, aminokiseline nisu „čekale" razlaganje već su direktno „ulazile" u krvotok.

Dvojica naučnika su, takođe, primetila pojačanu aktivnost jednog od ključnih gena koji se dovodi u vezu sa dugovečnošću - SIRT1.

Nizoli, Karuba i njihov tim će sada pokušati da isti eksperiment sprovedu i na ženkama miša, a nadaju se da će slična klinička studija biti uskoro moguća i na ljudima.

Istraživači veruju da bi rezultati ovih istraživanja mogli biti veoma korisni za ljude, posebno za starije i one koje pate od nekih bolesti, naročito srčanih problema i plućnih bolesti.