Čaj, začin i lek

Korisna svojstva majčine dušice poznata su već vekovima. Budući da je prilično otporna i na oštrije klimatske uslove, podvrste ove biljke mogu se naći od Grenlanda do Azije.

Kao što je to slučaj sa brojnim biljnim vrstama, majčine dušice dosta ima i u mediteranskom pojasu.

Čaj koji se spravlja od sušene majčine dušice može se koristiti za ispiranje usne duplje i grla prilikom upala i inficiranih desni. Odličan je saveznik u borbi protiv nadutosti, ali i reumatičnih bolova.

Efikasno ublažava kašalj tokom gripa i prehlade, a i simptomi velikog kašlja blaži su nakon nekoliko šoljica čaja od ove biljke prijatne arome.

Nemilosrdna prema gljivicama, kao i matičnjak i žalfija, majčina dušica preporučuje se u slučaju infekcija izazvanih ovim mikroorganizmima. Ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata farmaceutske industrije, ali se koristi dosta i u kozmetici.

Zahvaljujući etarskom ulju i timolu daje se protiv crevnih parazita, naročito protiv dečjih glista.

Lekoviti sastojci koji se nalaze u listu i cvetu biljke kuvanjem se brzo izgube pa stručnjaci savetuju da se suva stabljika samo prelije vrelom vodom.

Veoma mirisna i lekovita višegodišnja zeljasta biljka često se koristi i kao začin jer jelima daje posebnu aromu.

Duža upotreba, pa čak i u većim količinama ne izaziva nikakve nelagodnosti niti znake zavisnosti.

U srednjem veku, žene su vitezima i ratnicima često davale poklone u kojima je obavezan sastojak bila i majčina dušica. Verovalo se da će mu u boju doneti hrabrost i odvažnost.

Latinski naziv biljke koja je korišćena i kao tamjan je Thymus serpyllum. Pripisivano joj je magično svojstvo „propusnice" u drugi život.