Opasnosti od izbacivanja mleka – biljne zamene nose rizik od nedostatka joda, kalcijuma i vitamina B12

Čak i delimična zamena mleka, sira i jogurta veganskim alternativama mogla bi da dovede do smanjenog unosa joda, kalcijuma, riboflavina i vitamina B12, ukoliko zamene, koje se najčešće prave od soje, badema ili ovsa, nisu obogaćene ovim hranljivim materijama, upozorili su naučnici.

Najveću zabrinutost izaziva jod, mikroelement koji štitna žlezda koristi za proizvodnju hormona koji regulišu metabolizam i doprinose pravilnom rastu i razvoju mozga.

Modelovanje zasnovano na uobičajenom nivou obogaćivanja biljnih proizvoda na tržištu pokazalo je da bi zamena od petine do trećine mlečnih proizvoda biljnim alternativama povećala udeo devojaka u adolescentskom uzrastu sa nedostatkom joda sa 54 na 65 odsto. Kod žena starosti od 19 do 49 godina taj procenat porastao bi sa 32 na 42 odsto.

„Poznate su posledice nedostatka joda po zdravlje i zato želimo da podignemo svest o ovom problemu“, rekla je dr Sara Bat, vanredna profesorka javnog zdravlja i ishrane na Univerzitetu u Sariju.

„Grupe stanovništva koje su, čini se, najugroženije i imaju najmanji unos joda jesu mlade žene i žene u reproduktivnom dobu. To je ključna životna faza u kojoj je jod posebno važan“, istakla je ona.

Biljne alternative za mleko, sir i jogurt postale su sve popularnije, iako postoje naznake da se deo potrošača ponovo okreće tradicionalnim mlečnim proizvodima. Međutim, ne postoji zvanična obaveza da se veganske alternative obogaćuju mikronutrijentima.

Potpuni prelazak na proizvode koji ne sadrže mleko doveo bi do toga da nedovoljan unos joda ima čak 80 odsto devojaka i 72 odsto dečaka u tinejdžerskom uzrastu.

Istraživanje je pokazalo da bi obaveza obogaćivanja svih biljnih alternativa jodom sprečila prosečan pad njegovog unosa. Dodavanje jodirane soli u hleb takođe bi pomoglo da se smanji udeo devojaka u adolescentskom uzrastu sa nedovoljnim unosom ovog elementa u analiziranim scenarijima.

Studija je objavljena u naučnom časopisu The Lancet Planetary Health.

Nikola Ladlam-Rejn, registrovana dijetetičarka i portparolka Britanskog udruženja dijetetičara, ocenila je da istraživanje ukazuje na važan problem na nivou celokupne populacije. Ipak, to ne znači da će svaka osoba koja pređe na biljne alternative imati nedostatak hranljivih materija, jer je važna i ukupna struktura ishrane.

„Svima koji biraju biljne napitke umesto mleka preporučila bih da provere deklaraciju i odaberu proizvod obogaćen jodom. Organski napici nisu obogaćeni dodatnim hranljivim materijama, pa je malo verovatno da će obezbediti jod. Bela riba, poput bakalara ili vahnje, kao i jaja, jogurt i kefir za one koji ih konzumiraju, takođe mogu biti izvor joda.

Ne bih preporučila oslanjanje na suplemente od morskih algi ili kelpa kao izvor joda, jer njegov sadržaj u njima može znatno da varira i da bude previsok“, rekla je ona.