Zagađen vazduh u Srbiji odnosi oko 12.000 života godišnje

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti prvi put je organizovan naučni skup o uticaju aerozagađenja na zdravlje. Predstavljeni su najnoviji podaci o uticaju lošeg kvaliteta vazduha na ljudski organizam i rešenja za smanjenje štetnog uticaja.

Kvalitet vazduha jedan je od vodećih promenljivih faktora rizika za zdravlje sa značajnim posledicama na ceo organizam, a dugotrajna izloženost doprinosi razvoju hroničnih bolesti.

„Jedan od ciljeva ovog naučnog skupa je bio da pokaže da to nisu samo respiratorne bolesti, upravo smo sada videli da jesu najčešće respiratorne bolesti, pošto to jeste prva brana, gde dolaze čestice, ali dalje idu kardiovaskularne bolesti, maligniteti, demencija, posebno važna, astma kod dece“, kaže prof. dr Branko Beleslin, dopisni član SANU sa Klinike za kardiologiju UKCS.

U našem regionu vazduh je zagađeniji nego u ostatku Evrope. U Programu zaštite vazduha navodi se podatak da u Srbiji zbog zagađenja vazduhe godišnje prerano izgubi život oko 12.000 ljudi.

„Za Srbiju kao zemlju sa vrlo visokim kardiovaskularnim opterećenjem ovo pitanje ima posebnu težinu. Ono zahteva povezivanje naučnih dokaza sa kliničkom praksom, javnozdravstvenim politikama i konkretnim merama za smanjenje izloženosti stanovništva štetnim materijama“, navodi predsednik SANU, akademik Zoran Knežević.

Pored sagorevanja fosilnih goriva, industrije i saobraćaja, klimatske promene sve više utiču na kvalitet vazduha.

„Klimatske promene su tu, dešavaju se, obaraju sve rekorde. Raste temperatura, ali i sve emisije rastu zbog toplotnih talasa i velikih šumskih požara. Na zdravlje utiču i nove vrste polena, alergena, infektivnih agenasa“, ističe prof. dr Zorana Jovanović Andersen sa Univerziteta u Kopenhagenu.

„Skoro osam miliona prevremenih smrti u svetu desi se svake godine usled izloženosti zagađenju vazduha. To je nešto o čemu moramo da mislimo. Duvan je još jedan veliki problem. Jasni dokazi o štetnosti duvana postoje više od 50 godina, ali teško je suprotstaviti se interesima duvanskih kompanija“, kaže dr Marija Neira, endokrinolog i kandidat za generalnog direktora SZO.

I od zagađenog vazduha i od duvanskog dima najugroženiji su najsiromašniji. U razvijenim zemljama gde su primenjene mere za čistiji vazduh i kontrole duvana znatno je manje obolelih od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja, duži je životni vek i manji zdravstveni troškovi.