Večeras pomeramo satove unazad – kako se prilagoditi zimskom vremenu i pobediti socijalni džet-leg

Sledeće noći spavaćemo sat vremena duže, jer se kazaljke pomeraju unazad. Iako društveni sat na zidu ili mobilnom telefonu lako menjamo, naš unutrašnji biološki sat ne funkcioniše na isti način. On se ne prilagođava tako brzo novim konvencijama, pa ovaj dodatni sat sna nekim ljudima može doneti umor i poremetiti svakodnevni ritam.

Prema rečima dr Dragana Hrnčića, neurofiziologa i stručnjaka za san, mi zapravo samo dobijamo priliku da spavamo duže, ali će nas organizam u početku buditi po starom, ustaljenom režimu.

Kako objašnjava Hrnčić, određenom broju ljudi je obično potrebno između dva i pet dana da uspostave novi ritam. Zbog ove privremene neusklađenosti biološkog i društvenog sata nastupa stanje koje se u medicini naziva socijalni džet-leg.

Medicinska struka sve jasnije upozorava na negativne posledice ovakvih promena. Stručna udruženja su postigla konsenzus da pomeranje časovnika nije dobro za organizam i dugoročno zdravlje. Ekonomske dobiti i uštede energije iz sredine prošlog veka odavno su se izgubile, dok praksa pomeranja vremena danas donosi mnogo veće direktne i indirektne troškove u zdravstvenom sistemu.

San kao temelj opšteg zdravlja

Nedavni Evropski kongres o spavanju u Mastrihtu, koji je okupio više od 3.500 delegata, potvrdio je rastuću svest o važnosti spavanja u svim granama medicine. Lekari danas ističu da postoje tri osnovna stuba zdravlja, a to su kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost i kvalitetno spavanje.

Ovoj činjenici se posvećuje sve više pažnje kako u naučnim istraživanjima, tako i u svakodnevnoj kliničkoj praksi.

Savremene tehnologije i aplikacije za pametne uređaje omogućavaju nam da detaljnije pratimo svoje navike tokom noći. Iako ove inovacije mogu biti korisne, stručnjaci upozoravaju da ne treba biti opterećen samim brojevima niti ih tumačiti jednoznačno.

Umesto toga, savetuje se praćenje opštih trendova kvaliteta sna, dok se u slučaju ozbiljnijih indikacija ili dugotrajnih poremećaja treba obratiti lekaru.

Priprema organizma i večernja rutina

Da bismo telu olakšali prelazak na zimsko računanje vremena, dan pre pomeranja sata bi trebalo iskoristiti za aktivnosti na otvorenom. Boravak na suncu i fizička aktivnost pomažu da se organizam prirodno umori i poveća potrebu za snom.

Na ovaj način stvaramo uslove da uveče budemo pospaniji, što nam omogućava da zaista iskoristimo taj dodatni sat za kvalitetan odmor.

Značajnu ulogu u regulaciji biološkog sata igra i svetlost, pa se preporučuje izlaganje velikoj količini svetla neposredno po ustajanju. To je primarni način da se razbudimo, što može biti izazovno tokom zimskih meseci kada jutra često sviću u mraku.

Osim dnevne svetlosti, presudna je i doslednost, odnosno uspostavljanje rutine u kojoj odlazak u krevet i buđenje prate jasan i ustaljen raspored svakog dana.

Još jedan bitan faktor koji usklađuje naš unutrašnji sat jeste vreme uzimanja obroka. Hrnčić je istakao da jaki obroci nikako ne bi trebalo da se konzumiraju najmanje dva do tri sata pre spavanja.

Uzimanje hrane neposredno pre odlaska u krevet šalje signal telu da treba da bude aktivno i da vari hranu, čime se direktno remeti i otežava proces uspavljivanja.