Prof. Bjekić Macut: Svaka druga osoba sa povišenim šećerom ne zna da ima problem, vrednosti od 5,6 ukazuju na predijabetes

U Srbiji oko 800.000 ljudi ima dijabetes, ali je deo obolelih i dalje nedijagnostikovan. Prema rečima profesorke dr Jelice Bjekić Macut, jedan od najvećih izazova je prepoznavanje povišenih vrednosti šećera u krvi koje mogu da ukazuju na predijabetes, stanje koje prethodi razvoju dijabetesa tipa 2.

„Ljudi često nisu svesni da vrednosti šećera od 5,6 ili 5,7, koje u laboratorijskim nalazima mogu da izgledaju kao da su u granicama normale, prema novijim kriterijumima mogu da ukažu na predijabetes“, objasnila je Bjekić Macut.

Kako je navela, pacijenti neretko dolaze na pregled zbog drugih zdravstvenih problema, a tek analizom laboratorijskih rezultata otkriva se da imaju povišen šećer. Zbog toga je važno da se, kada postoji sumnja, urade dodatni testovi kako bi se utvrdilo da li je reč o predijabetesu ili dijabetesu.

Rano otkrivanje može da spreči razvoj dijabetesa

Predijabetes je važno otkriti na vreme jer se kod dela pacijenata odgovarajućim promenama životnih navika može sprečiti napredovanje bolesti. Kod nekih je moguće i vraćanje vrednosti šećera u krvi u normalne granice, dok se kod obolelih od dijabetesa može postići remisija ili dobra kontrola bolesti.

Dr Bjekić Macut objašnjava da se, kada postoji sumnja na poremećaj regulacije glukoze, mogu uraditi dodatni testovi, uključujući oralni test opterećenja glukozom. Tokom tog testa pacijent popije rastvor sa 75 grama glukoze, nakon čega se meri nivo šećera u krvi.

„Takvi pacijenti imaju ozbiljnu šansu da se vrate na početno stanje, pogotovo ako su gojazni i ne pridržavaju se zdravih životnih navika. Važno je da im skrenemo pažnju na rizike i sprečimo razvoj bolesti ili postignemo remisiju, odnosno da dijabetes držimo pod kontrolom“, rekla je Bjekić Macut.

Prema njenim rečima, cilj lečenja nije samo snižavanje šećera u krvi već i sprečavanje komplikacija koje se razvijaju tokom vremena.

„Pacijenti često kažu da imaju na primer vrednost šećera u krvi 9, ali da se dobro osećaju. Međutim, ako se bolest ne leči, mogu da nastanu mikro i makrovaskularne komplikacije. Pacijenti oboleli od dijabetesa imaju povećan rizik od infarkta miokarda i moždanog udara, zbog čega je neophodna saradnja endokrinologa sa kardiolozima, neurolozima i drugim specijalistima“, istakla je dr Bjekić Macut.

Gojaznost i genetika povećavaju rizik

Gojaznost je jedan od važnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, naročito kod ljudi koji imaju porodičnu istoriju te bolesti. Prema rečima dr Bjekić Macut, nasledna predispozicija može da bude značajna čak i kada se dijabetes kod srodnika pojavio tek u starijem životnom dobu.

„Kada pitamo pacijente da li neko u porodici ima dijabetes, često kažu da ga je otac dobio pod stare dane. Upravo su i ti podaci važni, jer ljudi koji imaju porodičnu predispoziciju i dobijaju na telesnoj težini pripadaju rizičnoj grupi“, objasnila je gošća Jutarnjeg programa.

Prema njenim rečima, insulinska rezistencija, odnosno smanjena osetljivost organizma na insulin, može da prethodi predijabetesu i dijabetesu tipa 2. Može da se javi i kod mladih, mršavih žena, posebno kada postoji genetska predispozicija.

Zbog toga je važno da se kod žena sa insulinskom rezistencijom na vreme proceni rizik od daljih metaboličkih poremećaja, uključujući gestacijski dijabetes tokom trudnoće i kasniji razvoj dijabetesa tipa 2.

Profesorka navodi da je u Srbiji, prema podacima koje je iznela, oko 1,7 miliona ljudi gojazno. Indeks telesne mase, koji se izračunava deljenjem telesne težine u kilogramima kvadratom visine u metrima, jedan je od pokazatelja za procenu uhranjenosti. Vrednost iznad 30 ukazuje na gojaznost, dok vrednosti od 25 do 30 ukazuju na prekomernu telesnu težinu.

„Gojaznost više nije samo pitanje izgleda. To je hronična bolest koja nosi brojne rizike i povezana je sa kardiovaskularnim oboljenjima, moždanim udarom i većom učestalošću pojedinih vrsta karcinoma“, naglasila je Bjekić Macut.

Savremeni lekovi moraju da se primenjuju pod nadzorom lekara

U lečenju gojaznosti i poremećaja metabolizma dostupne su i nove terapijske mogućnosti, uključujući lekove iz grupe agonista receptora za GLP-1. Reč je o lekovima koji oponašaju dejstvo prirodnog hormona uključenog u regulaciju apetita i nivoa glukoze u krvi.

Kako objašnjava doktorka, prirodni inkretini se brzo razgrađuju u organizmu, dok su savremeni lekovi napravljeni tako da njihovo dejstvo traje znatno duže. Oni mogu da utiču na osećaj sitosti, smanje apetit i podstaknu lučenje insulina u zavisnosti od nivoa glukoze u krvi.

Ipak, naglašava da izbor terapije mora da bude prilagođen svakom pacijentu i da se lekovi ne smeju uzimati na osnovu saveta sa interneta ili bez lekarskog nadzora.

„Neprijatno sam iznenađena kada pacijenti dođu i kažu da su na internetu videli neki lek. Nije svaka terapija za svakoga. Kod izbora leka moramo da uzmemo u obzir zdravstveno stanje pacijenta, telesnu težinu i druge faktore“, rekla je Bjekić Macut.

Posebno je važno da pacijenti ne kupuju lekove preko društvenih mreža i neproverenih kanala, jer nepravilna primena može da im naškodi.

Novi operativni program do 2029. godine

Republička stručna komisija za prevenciju i lečenje dijabetesa, koju čini 16 endokrinologa iz različitih delova Srbije, radila je na pripremi novog operativnog programa za kontrolu dijabetesa. Cilj je unapređenje prevencije, edukacije i lečenja u skladu sa savremenim evropskim i međunarodnim smernicama.

Jedan od važnih pomaka je proširenje dostupnosti savremenih tehnologija za praćenje nivoa šećera u krvi. Prema rečima dr Bjekić Macut, deo pacijenata sa dijabetesom tipa 1 dobija besplatno senzore za kontinuirano praćenje glukoze, kao i pristup savremenijim insulinskim pumpama.

„To je veliki iskorak. Da bismo mogli da prilagodimo terapiju, moramo da znamo kakve su vrednosti šećera kod pacijenta tokom dana. Ranije su pacijenti dolazili bez dovoljno podataka o dnevnim vrednostima glikemije, a sada nam senzori omogućavaju mnogo bolji uvid u kretanje šećera“, objasnila je Bjekić Macut.

Istakla je da je za ostvarivanje ovih promena bila važna saradnja Republičke stručne komisije, Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i udruženja pacijenata.

Operativni program predviđa i proširenje edukacije, od vrtića i škola do zdravstvenih ustanova, kao i mere usmerene na pojedine kategorije pacijenata. Među njima su i žene sa dijabetesom tipa 1 koje planiraju trudnoću, kojima je, prema rečima doktorke, predviđena dostupnost senzora u periodu pre trudnoće i nakon porođaja, u skladu sa programom.

Pravilna ishrana i fizička aktivnost od najranijeg uzrasta

Prevencija dijabetesa i gojaznosti podrazumeva promenu životnih navika, a posebno su važni pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Prof. dr Bjekić Macut ukazuje na to da su način života, dostupnost brze hrane i sve manje kretanja promenili svakodnevicu dece i odraslih.

„Deca su se ranije više igrala napolju, igrala fudbal na ulici, dok danas mnogo više vremena provode uz mobilne telefone i računare. Zato moramo da podstičemo fizičku aktivnost i da radimo na tome da u školama budu dostupni zdravi obroci i užine.“

Edukacija mora da obuhvati i roditelje, napominje doktorka, jer se navike u ishrani najčešće formiraju u porodici. Nije neophodno potpuno izbaciti slatkiše i ugljene hidrate iz ishrane, već je važno voditi računa o količini i ukupnoj ravnoteži obroka.

Značajnu ulogu u tome imaju nutricionisti, sa kojima lekari sarađuju kako bi pacijentima pomogli da prilagode ishranu svojim potrebama. Bjekić Macut podseća da pacijenti mogu da potraže stručnu pomoć i u zdravstvenim ustanovama koje se bave pravilnom ishranom.

„Mnogi misle da sve znaju jer čitaju savete na društvenim mrežama, ali to nije dovoljno. Treba otići kod lekara i dobiti proverene informacije. Ishrana i fizička neaktivnost su dve ključne stvari na kojima moramo da radimo“, poručila je dr Bjekić Macut.

Govoreći o najnovijim saznanjima predstavljenim na stručnim kongresima, istakla je da se savremeno lečenje sve više zasniva na individualnom pristupu.

„Terapija mora da bude personalizovana. Za svakog pacijenta donosimo posebnu odluku, jer ne može isti pristup da se primeni kod svih“, zaključila je prof. dr Jelica Bjekić Macut.