среда, 16.09.2026, 21:05 -> 22:09
Извор: РТС
Najsavremeniji hirurški blok na Balkanu: UKCS spaja hirurgiju i naprednu radiologiju
Univerzitetski klinički centar Srbije dobio je najsavremeniji hirurški blok na Balkanu – 34 operacione sale, uključujući i tri hibridne, u kojima se spajaju hirurgija i napredna radiologija. Dan ranije otvoren i prvi specijalizovani Centar za multiplu sklerozu u regionu. O tome kako će izgledati personalizovano lečenje i šta donose inovativne terapije, za Beogradsku hroniku RTS-a govorila je prof. dr Jelena Drulović, vršilac dužnosti direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Od 34 nove operacione sale, tri su već počele da rade. Prema rečima profesorke doktorke Jelene Drulović, najpre je počeo rad u angio-salama, u kojima uglavnom rade kardiolozi: „U angio-salama dominantno i uglavnom rade naše kolege kardiolozi, eksperti kardiolozi, i u dve sale su sprovođene i sprovode se koronarografije i, ukoliko je potrebno, ugradnja stentova, a u trećoj sali je zapravo u pitanju ugradnja pejsmejkera“.
Kako je navela, očekuje se i otvaranje četvrte sale koja pripada kardiolozima, a u njoj će se raditi elektrofiziološke ablacije kojima se sprečavaju pojave teških aritmija.
Govoreći o utiscima pacijenata i zdravstvenih radnika, Drulovićeva je rekla da su zadovoljni uslovima u novim salama: „To zaista izgleda savršeno. Pacijenti su izuzetno srećni jer to zaista izgleda savršeno i to dovodi do toga da i kolege kardiolozi, anesteziolozi, sestre koje učestvuju u radu budu izuzetno zadovoljni“.
Prema njenim rečima, novo okruženje kod pacijenata stvara osećaj sigurnosti i prijatnosti, a istovremeno pruža mogućnost lečenja na najbolji mogući način.
U hibridnim salama dijagnostika i intervencija na jednom mestu
Posebno mesto u novom bloku imaju tri hibridne sale. U njima je moguće da se, nakon dijagnostike, u istoj sali obavi i odgovarajuća intervencija.
„To je zaista nešto što je izuzetno i revolucionarno. Radi se o mogućnosti da se u okviru jedne sale sprovede prvo potrebna dijagnostika na najsavremeniji način“, objasnila je Drulovićeva.
Kao primer je navela koronarografiju. Ukoliko se utvrdi da postoji odgovarajući problem, u istoj sali može da se sprovede hirurška intervencija, ukoliko je potrebna.
„Ukoliko je potrebna koronarografija, konstatuje se da postoji odgovarajući problem i onda se sprovede hirurška intervencija ukoliko je potrebno, znači može odmah da se sprovede i koronarni bajpas, da to sprovedu kardiohirurzi ili, ukoliko je potrebno, ugradnja stenta“, rekla je gošća Hronike.
U tri hibridne sale, kako je navela, u dve će dominantno raditi vaskularni hirurzi, dok će u jednoj raditi kardiohirurzi.
Vaskularni hirurzi će u njima obavljati intervencije iz svoje oblasti, među kojima su i najkompleksnije, poput intervencija kod aneurizmi aorte. Kardiohirurzi će raditi intervencije na srcu, uključujući bajpas intervencije, u skladu sa postavljenom dijagnozom i indikacijama.
Posebnost ovih sala je i to što se u njima istovremeno nalaze različiti stručnjaci.
„U istoj toj sali se nalaze i hirurzi, i radiolozi, i interventni radiolozi i anesteziolozi, što je zaista savršena kombinacija koja omogućava, kao što sam rekla, i najsofisticiraniju dijagnostiku i odmah potom lečenje“, istakla je Drulovićeva.
Kako je dodala, hibridne sale nisu namenjene samo kardiohirurgiji i vaskularnoj hirurgiji. U njima će, prema potrebi pacijenta, moći da se sprovode i intervencije koje rade neurohirurzi, ortopedi i abdominalni hirurzi.
Mladi lekari imaju od koga da uče
Nove sale trebalo bi da ubrzaju procedure, a važan deo njihovog rada biće i obuka mladih lekara.
Drulovićeva je navela da Univerzitetski klinički centar Srbije ima stručnjake u oblastima koje su obuhvaćene radom novih sala: „Mi zaista imamo, i na to možemo da budemo ponosni, vrhunske eksperte u svim ovim oblastima koje sam pominjala“.
Kako je navela, poslednjih godina najbolji mladi studenti dobijaju mogućnost da budu primljeni, a sami izražavaju želje u kojim oblastima bi voleli da rade.
„Oni su glavni kandidati da budu naučeni, a imaju od koga“, rekla je Drulovićeva. Prema njenim rečima, u radu novih sala značajno mesto imaće i abdominalni hirurzi, koje je, kako je navela, prethodno propustila da pomene.
Centar za multiplu sklerozu – personalizovana i holistička terapija
Dan pre razgovora otvoren je i prvi specijalizovani centar za multiplu sklerozu u regionu. Drulovićeva je istakla da se pacijenti kojima je to potrebno sada leče inovativnim lekovima koji treba da modifikuju prirodni tok bolesti.
„Mi sada zaista sve one kojima je to potrebno, i to mogu slobodno da kažem, lečimo inovativnim lekovima, lečimo lekovima koji treba da modifikuju prirodni tok bolesti, što je ključno za lečenje ove potencijalno teške bolesti, ali bolesti koja sada može zaista izuzetno kvalitetno i dobro da se leči“, navela je.
Kao jedan od najvećih doprinosa novog centra izdvojila je personalizovanu holističku terapiju.
U centru će, pored neurologa koji će započeti lečenje od postavljanja dijagnoze i pratiti pacijenta tokom celog života, biti uključeni i fizijatar, psiholog, a po potrebi i psihijatar.
Centar ima i savremenu opremu, među kojom je optička koherentna tomografija, koja se koristi za analizu promena na očima, odnosno promena na retini.
U rad sa pacijentima biće uključene i kolege urolozi. Drulovićeva je navela da su poremećaji mokrenja česti kod pacijenata sa multiplom sklerozom, pa će oni u centru moći da dobiju savete i edukaciju o tome kako da rešavaju te probleme.
Pomenula je i koleginicu internistu-endokrinologa, koja će pacijentima davati savete o ishrani.
„To je od ogromnog značaja“, rekla je Drulovićeva, ističući značaj uključivanja različitih stručnjaka u brigu o pacijentima sa multiplom sklerozom.
