Studija pokazala koje bolesti i povrede postaju učestalije tokom velikih vrućina

Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta Nortvestern analizirali su podatke o 916.404 posete bolničkim hitnim službama i urgentnim centrima u Čikagu od 2011. do 2023. godine, kako bi utvrdili postoje li određeni obrasci u pojavi bolesti i povreda kada temperatura dostigne 33,7 stepeni Celzijusa ili više.

Utvrdili su da tokom velikih vrućina više od deset širih kategorija povreda i bolesti postaje učestalije, uključujući i neke koje većina ljudi ne povezuje sa visokim temperaturama, navodi se u studiji objavljenoj u sredu u časopisu Science Advances.

Iako je studija obuhvatila samo Čikago, nezavisni stručnjaci navode da ona ukazuje na potcenjene zdravstvene probleme i rastuće troškove koji pogađaju veliki deo sveta koji se zagreva.

„Zvuk grada je zvuk ambulantnih kola“, rekao je jedan od vodećih autora studije, doktor Abel Ko, profesor interne medicine na Univerzitetu Nortvestern. „Kada su dani vreli, jednostavno znate da će biti više posla u hitnoj službi.“

„Kada je vruće, mnogo je veća verovatnoća da će ljudi zadobiti spoljašnje povrede, kao i da će doći do komplikacija određenih stanja, posebno onih povezanih sa poremećajima rada bubrega ili, na primer, pojačanim dejstvom droga, poput kanabinoida“, navodi dr Ko, nekadašnji lekar hitne pomoći.

Učestalost nekih problema bila je dvostruko ili trostruko veća, dok je broj slučajnih ranjavanja vatrenim oružjem porastao više od 30 puta u poređenju sa danima kada je temperatura bila niža od 33 stepena, navodi se u studiji. Podaci su pokazali još veći rast broja neodređenih povreda nastalih usled napada.

Ova studija „pomaže da se potvrdi da smo potcenjivali zdravstvene rizike od izloženosti visokim temperaturama“, ističe doktor Džonatan Pac, šef Katedre za zdravlje i životnu sredinu Univerziteta Viskonsin, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Ovo je takođe podsetnik da su cena klimatskih promena povećan broj obolelih, veće opterećenje našeg zdravstvenog sistema i veći troškovi zdravstvene zaštite“, napominje doktorka Kortni Hauard, kanadska lekarka hitne pomoći, predsednica Globalne alijanse za klimu i zdravlje i buduća predsednica Kanadskog lekarskog udruženja. Ona nije učestvovala u studiji.

Istraživači sa Nortvesterna pregledali su sve podatke kako bi utvrdili koji su zdravstveni problemi postali učestaliji, umesto da se usredsrede isključivo na već poznate bolesti povezane sa vrućinom.

„Broj bolesti povezanih sa vrućinom potcenjuje se kada se u studijama traže samo eksplicitne dijagnostičke šifre povezane sa vrućinom, poput toplotnog udara“, ističe doktor Nikolas Koci, budući predsednik Udruženja lekara hitne medicine Ilinoisa, koji takođe nije učestvovao u studiji.

Istraživači su utvrdili povezanost između visokih temperatura i pojedinačnih zdravstvenih problema, ali to nije isto što i dokazivanje uzročno-posledične veze, naglasio je dr Ko.

„Znamo da toplotni talasi postaju sve češći, intenzivniji i da traju duže“, navodikoautor studije Danijel Horton, klimatolog sa Univerziteta Nortvestern. „Ovakva studija pokazuje da ti toplotni talasi imaju stvarne posledice po ljude, ne samo kada je reč o verovatnoći smrtnog ishoda, već i obolevanja.“

Doktor Koci je naveo da studija šalje važnu poruku javnosti: „Nemojte čekati da se pojave simptomi toplotnog udara da biste vrućinu shvatili ozbiljno. Ako imate hronično oboljenje – bolest bubrega, multiplu sklerozu ili probleme sa venama – dane ekstremnih vrućina posmatrajte kao razlog za dodatni oprez, a ne samo kao problem koji se odnosi na aktivnosti na otvorenom.“

Mnoge bolesti čija je učestalost rasla tokom vrućina bile su povezane sa bubrezima i urinarnim sistemom. Problemi sa kožom dobro su poznati lekarima, ali se o njima ne govori često u literaturi koja nije namenjena medicinskim stručnjacima.

Kada je reč o problemima sa mentalnim zdravljem povezanim sa marihuanom, dr Ko ističe da lekari odavno znaju da, kada je organizam „pod fiziološkim stresom, neki lekovi i supstance mogu imati jače dejstvo“.

Zato, kako je naveo, kada je vruće „ljudi možda moraju da budu malo oprezniji ako nameravaju da koriste određene supstance“.

Ipak, kardiovaskularni problemi, koji se u drugim studijama često povezuju sa vrućinom, u ovom istraživanju nisu pokazali nagli rast tokom izuzetno toplih dana. To je verovatno zato što ljudi koji imaju kardiovaskularne tegobe često istovremeno imaju i druge probleme, poput poremećaja rada bubrega ili problema sa ravnotežom tečnosti u organizmu, koji određuju na koji način će njihova dijagnoza biti evidentirana, napominje dr Ko.

Dehidracija ili „promene u ravnoteži tečnosti u organizmu mogu zatim da doprinesu kardiovaskularnim oboljenjima, jer srce mora snažnije da radi kako bi gušću krv pumpalo ka koži i tako omogućilo hlađenje tela znojenjem“, podseća doktorka Hauard.