Veštačka inteligencija, influenseri i lažni lekari – kako prepoznati opasne zdravstvene savete na internetu

Influenseri mogu delovati blisko, iskreno i poznato, dok saveti koje je generisala veštačka inteligencija mogu da izgledaju kao da ih daju stručnjaci sa odgovarajućim kvalifikacijama. Međutim, ni osećaj bliskosti ni privid stručnosti ne govore nam da li je neka medicinska tvrdnja zaista tačna.

Sasvim je razumljivo što se ljudi za zdravstvene savete obraćaju prijateljima i članovima porodice. Oni često poznaju naše okolnosti bolje nego što to lekar može tokom kratkog pregleda. Mogu da pruže emocionalnu podršku i praktičnu pomoć, a njihovi saveti su uglavnom dobronamerni. Ali, neko može iskreno brinuti o nama, govoriti s najboljom namerom, a ipak grešiti.

Istina i poverenje

Istraživanja o digitalnim zdravstvenim dezinformacijama, pokazuju da poverenje ima važnu ulogu u tome koje će tvrdnje ljudi prihvatiti kao istinite.

Poverenje u lekare i naučne institucije obično je povezano sa manjom podložnošću netačnim zdravstvenim informacijama. Ipak, dezinformacije se mogu širiti i kroz mreže međusobnog poverenja, kada ih ljudi dele jer žele da pomognu drugima ili da ih upozore.

Influenseri na društvenim mrežama mogu da stvore utisak prijateljstva, iako sa svojim pratiocima nemaju lični odnos. Obraćaju im se direktno, dele detalje iz privatnog života i komuniciraju neformalnim stilom.

Vremenom pratioci mogu razviti ono što istraživači nazivaju parasocijalnim odnosom – jednostranim osećajem bliskosti sa medijskom ličnošću. Nedavna metaanaliza pokazala je da takvi odnosi mogu uticati na stavove i ponašanje u vezi sa zdravljem, iako se njihov uticaj razlikuje u zavisnosti od okolnosti.

Medicinski saveti koje je generisala veštačka inteligencija kredibilitet stiču na drugačiji način. Nalozi koji podsećaju na prave lekare koriste izgled i jezik medicinskog autoriteta, ali ne pružaju pouzdan način da se proveri ko je kreirao sadržaj, kakve kvalifikacije ta osoba ima ili da li su saveti zasnovani na naučnim dokazima.

Posebno su ubedljive lične priče. Neko ispriča kako se razboleo, pronašao određeni tretman i ozdravio. Takvu priču je lako pratiti i često se lakše pamti nego objašnjenja zasnovana na statistici i verovatnoći.

Međutim, čak i potpuno istinita lična priča ne dokazuje da je upravo taj tretman doveo do oporavka, niti da će biti bezbedan i efikasan za druge ljude. Simptomi su možda nestali prirodnim tokom bolesti. Osoba je možda istovremeno koristila više različitih terapija, dobila nesigurnu dijagnozu ili izostavila važne detalje.

Istraživanja su pokazala da lične priče mogu uticati na medicinske odluke čak i kada ljudi istovremeno dobiju ubedljivije statističke dokaze.

Strah, nada i tačnost

Emocije mogu dodatno pojačati uticaj neke tvrdnje. Strah ili nada mogu privući pažnju i stvoriti osećaj hitnosti. Ali emocionalni ton ne govori ništa o tome da li su informacije tačne. Istraživanja ipak ukazuju da snažne emocionalne reakcije povećavaju podložnost digitalnim zdravstvenim dezinformacijama.

Identitet takođe može oblikovati naše procene. Savet drugog roditelja ili pacijenta može nam delovati uverljivije jer imamo utisak da ta osoba razume naše iskustvo. Odbacivanje takvog saveta tada može izgledati kao odbacivanje zajednice kojoj pripadamo. Sistematski pregled istraživanja pokazao je da postojeća uverenja, znanje, poverenje i način razmišljanja utiču na to kako ljudi procenjuju zdravstvene tvrdnje.

S druge strane, ljudi ponekad imaju opravdane razloge da ne veruju zdravstvenim institucijama. Potcenjivanje pacijenata, diskriminacija, kratki pregledi i nedovoljno jasna objašnjenja narušavaju poverenje.

Istraživanja pokazuju da nepoverenje može biti racionalan odgovor na propuste institucija ili nejednak tretman. Zato pozivi pacijentima da „jednostavno veruju stručnjacima“ ne mogu sami po sebi popraviti narušene odnose.

Kako proceniti zdravstvenu tvrdnju, a da ne zanemarimo lično iskustvo

1. Procenite tvrdnju odvojeno od osobe koja je iznosi

Neko može biti iskren, harizmatičan ili ubedljiv, a da ipak nema znanje potrebno da proceni da li neki tretman deluje. Proverite njegove relevantne kvalifikacije i da li se njegov identitet može nezavisno potvrditi.

2. Potražite dokaze i nezavisnu potvrdu

Da li nacionalna zdravstvena služba , odgovarajuće strukovno udruženje ili ugledna medicinska organizacija daju slične preporuke? Jedna studija retko daje konačan odgovor, pa ozbiljne tvrdnje treba da budu potkrepljene širim korpusom naučnih istraživanja.

3. Proverite da li postoji finansijski interes

Obratite pažnju da li se uz savet nude proizvodi, partnerski linkovi, plaćene saradnje ili privatni programi lečenja. Finansijski interes predstavlja potencijalni sukob interesa o kojem čitaoci treba da budu obavešteni.

4. Budite oprezni prema velikim obećanjima

Tvrdnje da neki tretman deluje veoma brzo, pomaže gotovo svima ili nema nikakve značajne rizike najčešće ne odražavaju neizvesnost i individualne razlike koje su sastavni deo medicine.

5. Prepoznajte znake upozorenja

Tvrdnje da se „istina krije od javnosti“ ili saveti da se prekine terapija koju je prepisao lekar predstavljaju ozbiljne signale za uzbunu. Što je moguća šteta veća, to je važnije da savet proverite sa odgovarajuće kvalifikovanim zdravstvenim radnikom, kao što su farmaceut ili lekar opšte prakse.

Niko od nas pojedinačno ne može sam da nosi sav teret prepoznavanja dezinformacija. Društvene mreže utiču na to koje će se tvrdnje najviše širiti, dok zdravstveni sistem utiče na to da li će se ljudi osećati saslušano i uvaženo.

Istraživači sve češće pozivaju na sistemski pristup borbi protiv zdravstvenih dezinformacija, koji bi obuhvatio jasnije informisanje javnosti, odgovornije funkcionisanje platformi, efikasniju regulativu i pouzdaniju komunikaciju zdravstvenih radnika.

Prijatelji i članovi porodice mogu pružiti dragocenu podršku, a lična svedočanstva mogu ukazati na iskustva koja naučna istraživanja ponekad ne obuhvataju. Ipak, procena da li je neki tretman bezbedan i efikasan zahteva dokaze koji prevazilaze iskustvo bilo kog pojedinca.