Pogled u telefon menja više od držanja – posledice koje oseća celo telo

Postoji čak i zabrinutost da život u kojem dominira tehnologija dovodi do pojave većeg broja bora. Pored toga, neki od ovih fizičkih problema kasnije bi mogli da dovedu i do kognitivnog pada ili drugih ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Srećom, ako ne želite da vam tehnologija naruši zdravlje, postoje mere koje možete da preduzmete.

Deformisana kičma

Ako ovo čitate na telefonu, velika je verovatnoća da ste spustili glavu i gledate nadole.

Takav položaj, poznat kao „prednji položaj glave“, može da stvori opterećenje vrata kao da ste ga opteretili težinom i do 27 kilograma.

Vremenom to može da ošteti diskove kičme, dovede do propadanja zglobova i mišića, pa čak i da smanji kapacitet pluća. Ovo stanje ima i neformalan naziv – „tehnološki vrat“ („tech neck“).

Osim toga, može trajno da promeni izgled tela.

Postoje posebne vežbe koje, uz nadzor lekara, mogu da pomognu u ispravljanju ovog problema.

Ipak, postoje i jednostavnije promene koje možete da primenite već sada – podignite telefon. Ekran postavite u visinu očiju i, ako je moguće, na udaljenost približno jednaku dužini ispružene ruke.

Isti savet važi i za monitore računara. Pojedini stručnjaci ističu da je korisno praviti pauze tokom rada za ekranom – pokušajte da odmorite dvadeset minuta nakon svakih pola sata korišćenja.

Iritacija kože i naboran vrat

Poslednjih godina pojavila se nova bojazan – da li takozvani „tehnološki vrat“ izaziva bore u predelu vrata?

„Teorijski, to ima smisla“, napominje dr Džastin Hekstol, konsultantkinja dermatolog i članica Kraljevskog koledža lekara Ujedinjenog Kraljevstva.

Ponavljano naprezanje dovodi do stvaranja bora, pa bi stalno spuštanje glave i savijanje vrata moglo da predstavlja problem.

Ipak, Hekstolova ističe da ne postoje čvrsti naučni dokazi koji potvrđuju tu povezanost.

Savetuje da ne kupujete specijalne preparate za kožu namenjene lečenju „tehnološkog vrata“, koji su se nedavno pojavili na tržištu.

Postoje, međutim, drugi kožni problemi na koje treba obratiti pažnju, posebno ako nosite pametni sat koji gotovo nikada ne skidate.

„Tamna i vlažna sredina, kakva je ispod sata, idealna je za razmnožavanje gljivica, što može da dovede do iritacije ili čak ekcema“, objašnjava dermatološkinja.

Pošto to može da ošteti zaštitnu barijeru kože, Hekstolova upozorava da se može razviti i osetljivost na pojedine materijale od kojih su uređaji napravljeni, poput nikla, gume, lateksa i grupe hemijskih jedinjenja poznatih kao akrilati.

Rešenje je jednostavno – češće skidajte pametni sat i perite kožu. Ako ga nosite tokom celog dana, preporučuje se i nanošenje zaštitne kreme.

Slabljenje vida

Stopa kratkovidosti raste već decenijama. S obzirom na promene u načinu života, lako je okriviti tehnologiju.
To možda jeste tačno, ali ne na način na koji većina ljudi misli, smatra Donald Mati, profesor optometrije na Državnom univerzitetu Ohajo u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Više od dvadeset godina pratili smo razvoj očiju kod dece i analizirali faktore rizika za nastanak i napredovanje kratkovidosti“, kaže Mati.

Jedno od ključnih pitanja bilo je da li postoji veza između kratkovidosti i rada na blizinu, odnosno aktivnosti koje zahtevaju stalno gledanje u predmete blizu lica, kao što je telefon.

„Odgovor je – ne“, kaže profesor.

Međutim, istraživanje je pokazalo nešto drugo – vreme provedeno napolju ima zaštitno dejstvo.

„Pretpostavka je da jaka dnevna svetlost podstiče oslobađanje dopamina u mrežnjači, što, čini se, utiče na razvoj vida“, objašnjava Mati.

Tehnologija je deo šire promene načina života koja nas navodi da sve više vremena provodimo u zatvorenom prostoru.
Zbog toga prof. Mati smatra da digitalni uređaji mogu posredno da imaju negativan uticaj na vid.

Rešenje je jednostavno – provodite više vremena napolju.

To neće koristiti samo vašim očima, već može i da poboljša san. Pri tome koristite kremu sa zaštitnim faktorom i sunčane naočare kako biste se zaštitili od štetnog uticaja sunca.

Slabe šake

Snaga stiska šake sve više se prepoznaje kao važan pokazatelj opšteg zdravlja. Jedno istraživanje pokazalo je da bolje predviđa rizik od prevremene smrti nego krvni pritisak. Istovremeno, snaga stiska opada u mnogim zemljama, posebno kod mladih.

„Pad koji se beleži kod čitavih generacija ne znači samo slabije šake, već može biti rani znak upozorenja za buduće zdravlje mlađih generacija“, napominje Johanes Beler, profesor medicinske sociologije na Medicinskom univerzitetu Lužica u Nemačkoj.

„Postoje ozbiljni razlozi da se veruje da prelazak na sedelački rad za računarom doprinosi padu fizičke spremnosti, a to se verovatno odražava i na snagu stiska.“

Trebalo bi da možete što jače da stisnete tenisku lopticu i taj stisak zadržite između 15 i 30 sekundi.

Ali nije reč samo o jačanju stiska, već i o poboljšanju ukupne fizičke kondicije.

Koordinacija oka i ruke

Čini se da tehnologija utiče i na motoričke sposobnosti, odnosno na veštine koje povezuju mozak i telo kako bi se izveli precizni pokreti.

Može da poboljša spretnost u radnjama kao što su kliktanje mišem ili prevlačenje prsta po ekranu, kaže Sebastijan Zugate, profesor razvojne psihologije na Univerzitetu u Regenzburgu.

„Međutim, ako posmatramo razvoj motoričkih sposobnosti u širem smislu, a naročito fine motorike, dokazi ukazuju na negativan uticaj.“

O posledicama kod dece znamo mnogo više nego kod odraslih. Istraživanja koja je sproveo sam Zugate pokazuju vezu između dužeg vremena provedenog ispred ekrana i slabijeg razvoja motoričkih sposobnosti.

To je posebno zabrinjavajuće jer postoji povezanost između motoričkih sposobnosti i kognitivnog, kao i školskog uspeha dece i adolescenata.

Njegov savet nije da se širi panika niti da se ekrani zabrane, već da se svesno uvedu praktične aktivnosti koje zahtevaju fini rad ruku u svakodnevni život.

Dugotrajne aktivnosti koje uključuju rad rukama, poput pripreme hrane ili izrade rukotvorina, mogu biti veoma korisne. Zugate se bavi stolarstvom, ali čovek može da nauči da svira muzički instrument ili jednostavno više piše rukom.

„Nije smak sveta, reč je o suptilnim efektima“, ističe prof. Zugate.

„Ali, iako su na nivou pojedinca ti efekti blagi do umereni, kada ih posmatramo u celini i kroz generacije, možemo govoriti o mogućem zaglupljivanju društva i gubitku sposobnosti da neposredno razumemo stvarnost, jer su ruke jedna od naših najvažnijih veza sa svetom.“