Dr Borović: Dečak sa veštačkim srcem se oporavlja, navija za BiH na Mundijalu

Gostujući u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U središtu pažnje“, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ dr Saša Borović, jedan od članova tima koji je učestvovao u ovoj operaciji, izneo je detalje o stanju dečaka, toku operacije i izazovima sa kojima se naš zdravstveni sistem suočava.

Oporavak teče odlično: „Dečak navija za reprezentaciju BiH i srećan je“

Operacija je izvedena u petak, 5. juna, a deset dana posle zahvata, informacije o zdravstvenom stanju mladog pacijenta su izuzetno ohrabrujuće.

„Mogu da kažem da je dečak sjajno. Da je odvojen od aparata za veštačko disanje. To je praktično bio poslednji korak u njegovom oporavku. Svi vitalni organski sistemi funkcionišu kako treba. Veštačko srce funkcioniše odlično. On se dobro oseća. Navija za fudbalsku reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Vrlo je srećan, vrlo je zadovoljan. Njegova mama je tu pored njega i više nema tolikog straha kako je bilo“, istakao je dr Borović.

Treći slučaj u svetu zbog specifične veličine tela pacijenta

Objašnjavajući samu proceduru, dr Borović je napravio razliku između transplantacije i ugradnje mehaničkog srca, naglasivši da se u ovom slučaju kompletno prirodno srce zamenjuje veštačkim unutar grudnog koša.

„Ugradnja veštačkog srca podrazumeva isecanje ili, kako mi kažemo, eksplantaciju, odnosno kardiektomiju ili vađenje prirodnog srca i na njegovo mesto, unutar grudnog koša, ugrađujemo veštačko srce. Ono, kao i prirodno srce, ima dve komore, levu i desnu, i ima jedan sistem koji pokreće te komore da ispumpavaju krv“, objašnjava kardiohirurg.

Razlog zbog kojeg je ovaj zahvat tek treći ovakav slučaj u svetu leži u specifičnoj anatomiji i konstituciji pedijatrijskih pacijenata. Dok je kod odraslih ugrađeno blizu 3.000 veštačkih srca, u pedijatrijskoj populaciji to je učinjeno svega oko 70 puta, a kod dece ovoliko male telesne površine – samo dva puta pre ovoga, i to u Sjedinjenim Američkim Državama.

„U ovom slučaju imamo malog pacijenta čija telesna težina je 40 kilograma, čija telesna površina je 1,25 metara kvadratnih, što je zaista jedno malo telo. Ispod postoje još samo dva deteta u Americi koja su dobila veštačko srce, sa 1,1 i 1,2 metra kvadratna“, precizirao je dr Borović.

Dramatični trenuci pre operacije i regionalna saradnja

Dečak je u Beograd stigao preko saradnje Instituta za majku i dete sa pedijatrijskim bolnicama iz Federacije Bosne i Hercegovine. Reč je o detetu koje dolazi iz porodice sa velikim genetskim opterećenjem, u kojoj je ujak već prošao kroz transplantaciju srca u Nemačkoj zbog srčane slabosti.

Po dolasku u Beograd, stanje dečaka se naglo pogoršalo, što je zahtevalo hitno priključenje na EKMO aparat, koji privremeno zamenjuje rad i srca i pluća.

„U takvoj najkritičnijoj situaciji imali smo ovaj izazov šta uraditi sa detetom. Nažalost, u Srbiji se ne radi transplantacija srca kod dece. I inače, program transplantacije nije baš u punom kapacitetu u Srbiji. I da bismo spasili dete, da bismo ga sačuvali, da bi ostalo živo, ja sam predložio profesoru Vukomanoviću, koji me je pozvao, da mu ugradimo veštačko srce“, prisetio se dr Borović hronologije događaja.

Život sa rancem od šest kilograma: Čeka se transplantacija u Nemačkoj

U naredne dve nedelje dečaka očekuje fizikalna terapija i postepeno aktiviranje, nakon čega neće morati da bude vezan za bolnički krevet.

„Dobiće jedan uređaj koji pokreće to veštačko srce, koje ima nekih šest kilograma i može da se nosi u rancu. Tako da dete neće biti vezano za bolnicu. Moći će tako i da bude otpušteno kući, da ode kući. Ali to nije definitivno rešenje. Dakle, definitivno rešenje je transplantacija srca.“

Doktor je dodao da je već u kontaktu sa jednom od vodećih bolnica u Nemačkoj koja obavlja transplantacije kod dece sa veštačkim srcem, te da se preko institucija u Federaciji BiH traži način da se operacija tamo i realizuje. Uređaj dečaku pruža dragoceno vreme, jer na ovoj vrsti potpore pacijenti mogu da provedu mesece, pa i godine. „Mi smo detetu kupili kartu, mogućnost, otvorili smo prozor za definitivno lečenje“, naglašava Borović.

Od „anegdotalnog uspeha“ do sistemskog rešenja

Iako je reč o vanserijskom rezultatu, dr Borović upozorava da uspešna pojedinačna operacija ne znači da imamo razvijen sistem, te da je pred Srbijom ogroman put kako bi se napravio stabilan algoritam zbrinjavanja ovakvih pacijenata.

„Ovo je veliki uspeh, da se razumemo. Malo je bolnica u svetu specijalizovanih koje imaju kardiohirurgiju za decu i koje imaju program mehaničke cirkulatorne potpore koje se usude da rade ovo... Ali to je anegdotalna stvar. Mi smo u ovom trenutku pokazali da to umemo da uradimo. Od tog anegdotalnog do sistemskog rešenja je ogroman put. U ovom trenutku ne postoji sistem koji prepoznaje tu decu kojima je potrebna takva vrsta pomoći, da li iz Srbije ili iz regiona.“

On je naveo da je direktor Instituta za majku i dete, profesor dr Vladislav Vukomanović, pokrenuo inicijativu prema Ministarstvu zdravlja, koje pokazuje dobru volju da se uspostavi sistem za decu, što dr Boroviću prethodno nije pošlo za rukom u domenu odraslih pacijenata.

„Pokušaću sa profesorom Vukomanovićem, koji ima više razumevanja za takvu vrstu aktivnosti, da deci ponudimo, ne samo u Srbiji nego u regionu – jer pazite, zašto Beograd ne bi bio etabliran kao regionalni centar za takvu vrstu medicine koja je medicina kvarternog nivoa? Maksimalno sam tu da pomognem i svojim znanjem i iskustvom.“

Lekar podvlači da za ovakve uspehe tehnička opremljenost i najsavremeniji aparati ne znače ništa ukoliko nema organizacije i obučenih kadrova, navodeći primer iz svog profesionalnog iskustva iz Kine, gde je viđao najmoderniju američku opremu kako stoji pokrivena čaršafima jer nije postojao sistem koji bi je stavio u funkciju.

Statistika donatorstva: U Srbiji tri donora na milion stanovnika

Govoreći o gorućem problemu transplantacije i donatorstva organa, dr Saša Borović je izneo poražavajuće statističke podatke koji Srbiju – sa tri donora na milion stanovnika, stavljaju na samo dno evropske lestvice.

„Donacija organa, doniranje organa je civilizacijska tekovina i manifestacija razvijenosti, empatije i razvijenosti društva. Na tome se radi, na poverenju se radi, na organizaciji se radi, na sistemu se radi. Ništa to ne ide preko noći. Jedna emisija, dva, tri bilborda, ništa ne znače. Na tome treba mnogo da se radi i da to bude zaista nacionalni prioritet“, poručuje Borović, uz napomenu da kreiranje ambijenta i organizacije nije zadatak lekara, već državnih institucija.

Priznanje iz sveta: Podvig kakav se ne radi u okruženju

Vest o uspehu srpskih lekara brzo je odjeknula u međunarodnoj stručnoj javnosti. Kompanija koja proizvodi jedino veštačko srce na svetu sa sertifikatom američke FDA odmah je uputila čestitke beogradskom timu.

„Kolege iz okruženja su pozitivno zadivljeni, zaprepašćeni kako se to desilo ovde, jer to su oni očekivali. Pazite, ovo se ne radi ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji, ni u Makedoniji, ni u Rumuniji, ni u Bugarskoj. Mislim da ni u Grčkoj ovo što smo mi uradili ovde. Znači, to je zaista respektabilna stvar“, naglasio je dr Saša Borović, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U središtu pažnje“, izrazivši nadu da će država prepoznati šansu da Beograd postane sigurna kuća za najteže srčane bolesnike iz celog regiona.