Vegeterijanka protiv ljubitelja mesa – ko je u pravu

U narednim minutima Jutarnjeg programa govorimo o temi, o kojoj su podeljena mišljenja širom sveta, ali i za istim porodičnim stolom. Da li je meso neophodno za zdravlje ili je veganska ishrana budućnost savremenog čoveka? Dok jedni tvrde da je meso izvor snage i energije, drugi smatraju da je zdrav život onaj bez namirnica životinjskog porekla, zasnovan na voću i povrću.

„Moja majka je postala vegeterijanka dok je bila trudna sa mnom i celu trudnoću je provela na vegeterijanskoj ishrani. Tako da je u celoj svojoj porodici nisam ni imala neki kontakt sa mesom. Za mene je to bilo prirodno. I evo, sada sa 35 godina nikada u životu nisam jela meso“, navodi Nastasja Čičić.

Uprkos tome što u Srbiji meso tradicionalno igra veliku ulogu u ishrani, Nastasja kaže da to njoj ne predstavlja problem jer srpska kuhinja ima veliki izbor i da ima mesta i za ljude drugačijeg mišljenja.

Dodaje i da se restoranska ponuda prilagodila tome i da u poslednjih 20 godina ima odlične vegeterijanske ponude.

„Pošto sam potekao iz Kačareva – najmasnijeg mesta na Balkanu uvek se opredeljujem za obrok sa mesom. Sledeće godine obeležavamo četiri decenije Slaninijade u Kačarevu, čije sam jedan od organizatora. Moje odrastanje i ishrana su se zasnivali na mesnim, ali i biljnim proizvodima“, objašnjava Krsto Šaletić.

Pošto se radi o tradicionalnoj kuhinji, postoje i posni dani kada se ne jedu proizvodi životinjskog porekla, ali kada nije vreme posta, meso je na trpezi skoro svakog dana.

Balans je ključan

Nastasja kaže da su prednosti vegeterijanske ishrane brojne i da i samo smanjivanje broja mesnih obroka nedeljno može doneti pozitivne efekte.

„Ja sam na laktovegeterijanskoj ishrani, koja je balansirana ishrana. I tu je ključ. Nema veze da li ste vegeterijanac ili jedete meso, ako ishrana nije izbalansirana onda nije zdrava. Laktovegeterijanska ishrana podrazumeva vegeterijansku ishranu sa uzimanjem mlečnih proizvoda i jaja i brojne svetske organizacije navode je kao izuzetno zdravu ishranu“, ističe Nastasja Čičić.

Često se može čuti stereotip da ljudi koji su na vegeterijanskoj ishrani nemaju energije, ali Nastasja navodi primer vrhunskih sportista koji postižu izuzetne rezultate a na biljnoj su ishrani.

„Manja energije ne treba dovoditi u vezu sa mesom. Toliko proteina možete uneti iz sočiva, pasulja. I u našoj tradicionalnoj kuhinji je nekada meso bilo luskuz i nešto što se retko jelo“, kaže ona.

Sa druge strane, Krsto Šaletić se nadovezao na njene reči vezane sa sportiste koji su na biljnoj ishrani, navodeći da su i ti sportisti odrasli na mesnoj ishrani.

„Proteini iz mesa se u organizmu apsorbuju i do 97 odsto. Dobijate lakše izbalansiran obroj nego u vegeterijanskoj ishrani. Zna se da meso daje dosta snage i odlično je za razvoj posebno u tom periodu života tokom odrastanja“, objašnjava Šaletić.

Osim zdravstvenih efekata vegeterijanstva, Nastasja Čičić se osvrnula i na životnu sredinu, odnosno izuzetno negativan uticaj industrije mesa na životnu sredinu – od direktnog zagađivanja do krčenja šuma za proizvodnju hrane za stoku.

Šaletić kaže da je osnovna hrana u kraju iz kog je oduvek bila – sir, jaja, slanina i luk, jer se sa takvom hranom mogao izdržati ceo dan na polju.

„Mi smo što se toga tiče liberalni. U ishrani imamo dosta povrća i voća pored mesa. To je stvar izbora, a najvažnije je izbalansirati obrok i jesti ono što organizmu prija“, ističe Šaletić.